Професори и ђаци у Голупцу прославили су 188. годину постојања и рада Основне школе „Бранко Радичевић“. Прослави школе присуствовали су представници локалне самоуправе на челу са председником Општине др Небојшом Мијовићем, затим месних заједница, директори школа, јавних предузећа и установа, као и родитељи ђака.
Овај колектив већ годинама постиже значајне резултате на пољу васпитања ученика. За свој рад колектив и појединци добитници су многобројних друштвених признања. У овом периоду, дугом скоро два века, Основна школа „Бранко Радичевић“ постигла је значајне резултате на пољу васпитања деце од првог до осмог разреда, а добар успех настављен је у средњим школама и на факултетима.
Оснивање школе у Голупцу, једне од првих народних школа у овом делу Подунавља, везује се за далеку 1835. годину, када она почиње свој рад. Најпре је, због малог броја ђака, необезбеђених услова и недостатка учитеља, радила у прекидима, да би од 1843. године њен рад на образовању и просвећивању младих текао непрекидно све до данашњих дана.
Дан школе био је прилика да се радницима уруче јубиларне награде. За десет година верности у школи награђени су Тамара Илић, Зорица Павловић и Сања Ивковић, за 20 година Јелена Ђорђевић и Саша Ђорђевић, за три деценије рада Горица Ракић, а за 35 година Славка Пајић, док су за четри деценије верности школи награђени Радица Секулић и Весна Мијатовић.
Основна школа „Бранко Радичевић” у Голупцу, због специфичности географског положаја самог места и Општине, ради као матична школа са седиштем у Голупцу и 10 подручних одељења у селима која припадају општини Голубац.
О првим данима настанка ове школе као и резултатима постигнутим између два марта говорио је директор Саша Ђорђевић, који је нагласио да се ова школска установа убраја у најстарије у Србији. У наредним годинама, као и до сада, планови развоја школе усмерени су ка стварању најбољих могућих услова, како би сама школа и сви ученици и запослени у њој развијали свој потенцијал.
-Део тих планова биће усмерен, као и до сада, на унапређивање техничке опремљености школе, како бисмо омогућили што боље услове за рад наших ученика и наставника. Други правац развоја односи се на оно што сматрам душом школе – подстицање тимског духа међу запосленима у школи, добрих међуљудских и сарадничких односа, унапређивање комуникације. У складу са тим, препознајем важност етоса школе, рада на подизању угледа школе, стварању добре радне атмосфере, промовисању позитивног понашања ученика, а све то како би ова школа постала центар образовања, али и културног и духовног развоја ученика, истакао је Ђорђевић.