Словенци у Србији оставили су значајан печат на културу, уметност и образовање. Њихова бројност на овим просторима је опадала, али не и креативни порив. Посебно значајан пример је међународни научни часопис за културу, науку и образовање „Слоевника“, који је поставио нове границе за меру успеха.
Од самог настанка привукао је велику пажњу, посебно стручне јавности, и око себе окупио значајна имена и институције.
Основали су га чланови Националног савета словеначке националне мањине у Србији, 2015. године, али се врло брзо твом подухвату придружио и Универзитет у Београду, Филолошки факултет.
„Словеника“ је сврстана у каталог славистичких часописа, индексираних на европској Ерих плус листи. Објављује се једном годишње, двојезично, у штампаном издању, у триста примерака, као и у електронском формату, који је бесплатно доступан на сајту Националног савета Словенаца (https://slovenci.rs/slovenika).
Главни и одговорни уредници су Биљана Миленковић Вуковић, Етнографски институт САНУ, Београд, и проф. др Маја Ђукановић, Универзитет у Београду, Филолошки факултет.
– Научни часопис „Словеника“ основан је са жељом да се подстакну истраживања стручњака словеначког порекла у Србији, али и стручњака који се баве питањима везаним за Словенију, словеначку науку и уметност, и како би се објављивали радови који се баве словеначко-српским научним питањима, пре свега из области хуманистике, истиче проф. др Маја Ђукановић.
Председник Националног савета Словенаца Саша Вербич истиче да је словеначка заједница у Србији посебно поносна на овај часопис, као и да бројност стручњака чији су радови садржани у часопису и, самим тим, богатство садржаја, стално подижу рејтинг и квалитет „Словенике“.
Проф др Ђукановић наглашава да је основни циљ да се у оквиру једне публикације прикажу истраживања и размишљања аутора из Србије и иностранства, те да се кроз објављивање чланака на стручном нивоу удруже и повежу различита стваралачка и истраживачка подручја која спајају Србију и Словенију, а то су култура, наука, образовање, ликовно и литерарно стваралаштво:
– Тематским бројеви часописа „Словеника“ желе се подстаћи планска истраживања, која би се бавила одређеним областима стваралаштва Словенаца у Србији, као и широм света. У часопису се објављују рецензирани научни и стручни чланци, са настојањем да се стекну редовни читаоци и/или потенцијални аутори, како међу припадницима словеначке мањине у Србији тако и у научној јавности у Словенији и широм света, наводи професорка и додаје:
– Међу Словенцима у свету има признатих стручњака, научника, уметника, особа које су значајно утицале на живот, културу, науку у земљи у којој раде и стварају, а један од циљева часописа „Словеника“ је управо промена стереотипног гледања на дијаспору и њен значај за културу и науку земље у коју су се преселили.
Међународну редакцију чине: др. Татјана Балажиц Булц (Универза у Љубљани, Филозофски факултет, Словенија), проф. др. Марија Бидовец (Универзитет Наполи “Л’Ориентале”, Италија), маг Дејан Георгиев (Универза у Љубљани, Филозофски факултет, Словенија, проф. др Борко Kовачевић (Универзитет у Београду, Филолошки факултет, Србија, Силвија Kрејаковић (Музеј града Београда – Завичајни музеј Земун, Србија), проф. др Жељко Марковић (Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет, Србија), др Мојца Нидорфер Шишкович (Универза у Љубљани, Филозофски факултет, Словенија), проф. др. Матеја Пездирц Бартол (Универза у Љубљани, Филозофски факултет, Словенија), проф. др Аница Сабо (Универзитет уметности у Београду, Факултет музичке уметности, Србија), др Милена Спремо (Зрењанин, Србија), др Лада Стевановић (Етнографски институт САНУ, Београд, Србија), др Тања Томазин (Универзитет у Београду, Филолошки факултет, Србија), др. Јања Житник Серафин (ЗРЦ САЗУ, Истраживачки институт за миграције словеначког становништва , Љубљана, Словенија), Драгомир Зупанц (независни истраживач, Београд, Србија).
Међународни издавачки савет чине стручњаци Универзитета у Београду, Економског факултета, Етнографског института САНУ, Београд, Универзитетске библиотеке из Марибора, Словенија, Филолошког факултета, Универзитета у Београду, Србија, Истраживачког института за миграције словеначког становништва из Љубљане, Словенија и Филозофског факултета, Универзитета у Љубљани, Словенија.
А. М.