Након успешног издања прве збирке поезије под називом „Лебдење“, млада песникиња из Пожаревца Александра Вујчић, недавно је објавила и своју другу песничку збирку „Месечарање“.
У присуству бројних гостију, промоција књиге организована је у Библиотеци „Србољуб Митић“ у Малом Црнићу, а о раду ауторке и њеним књижевним издањима, говорила је директорка ове установе Данијела Божичковић Радуловић. Према њеним речима, узевши у обзир називе прве и друге збирке, све се дешава негде „између“ – између неба и земље, између добра и зла, између црне и беле.
-Дешавања су у међупростору, оивиченом границама душе и срца. За овај свет другачији, а опет једнако препознатљив. Читаоци ће се у њима препознати. Онако, као да су их сами написали, у неком стању месечарења. Ово је збирка чудесних песама. Почиње кошавом, а завршава се молитвом. Између ових корица је тренутак прочишћења и огољења душе у стизању до истине. Сипати, налити, преточити у речи, стихове, песму, све недоумице, страхове, несигурности, бојазни, сва задовољства, усхићења, љубави, сву бол, патњу, недостајања, велики је таленат, али и велика храброст, рекла је Божичковић Радуловић.
Песничког рада Александре Вујчић, дотакла се и председница Клуба љубитеља књиге „Мајдан“, књижевница из Пожаревца Славица Пејовић. Како је истакла, од првих објављених песама у часописима, књижевним листовима, првој и другој збирци песама, Александра је направила не један корак у обогаћивању представљања осећања стиховима, већ више од десет.
– Поезија, а и онај који је ствара, мора да се, како ја то кажем, „бруси“. Мора пре свега да буде оригиналан у стварању стихова. Једино тако ће бити примећен, упамћен и препознатљив, рекла је поред осталог Пејовић.
Рецензију за „Месечарење“ потписује књижевница из Пожаревца Славица Јовановић. За њу је „књига помало лахораста и тешка, као женско срце“.
Стихове из збирке, читала је сама ауторка, а програм су употпунили гитариста Душан Рајић и Ђорђе Богосављевић, на клавијатури.
З. Стојановић