Михаило Миленковић је матурант природно – математичког смера у Пожаревачкој гимназији. Током школовања истакао се изузетним успехом у редовном учењу и на такмичењима из математике и физике. Освојио је на Републичком такмичењу из математике прву награду, у првој години као и трећу награду, у трећој години. Као члан тима школе освојио је трећу награду на републичком нивоу, a појединачно другу награду. Интересују га математика, програмирање и инвестирање. У овим предметима га привлаче „бројеви и формуле којима лако барата и логика која се често јавља и која је једна од најважнијих ствари за разумевање ових предмета“.
Себе представља „као дружељубиву особу која воли да склапа нова познанства“. Амбициозан је и увек спреман да помогнем другима. За себе каже да је понекад лењ, али да увек успева да изврши све своје обавезе на време. Родитељи сматрају да је „упоран, амбициозан, скроман, паметан“.
„Михаило је један од најталентованијих ученика са којима сам имала задовољство да радим. Одликује га истрајност, логичко резоновање и висок ниво апстрактног размишљања. Скроман је и ненаметљив, веома омиљен у друштву и увек спреман да помогне. Нова знања усваја са лакоћом. Својом упорношћу и темељним радом ће сигурно наставити да ниже успехе и у даљем школовању“.
Ивана Барлов, професорка математике
Воли да излази са друштвом, игра фудбал, вози кола, путује, слуша музику. Активан је у Фудбалском клубу „Обилић“ из Живице. О ранo испољеним талентима родитељи наводе следеће:
-Таленат за математику уочили смо још док је био мали јер је са 5 година без проблема сабирао и множио велике бројеве. Онда га је учитељица Ирена Цветковић увела и у прва такмичења од трећег разреда. Та љубав према математици, као и успешни резултати, настављени су до данас. Фудбал је био, поред гимнастике, једини спорт у то време у Костолцу ,за дечаке од 6 година. С обзиром да га још увек активно игра, изгледа да је одлука била права. Сви његови тренери говорили су да је велики таленат.
О опредељењу за Пожаревачку гимназију и стеченом искуству Михаило каже:
-На крају 8. разреда био сам у великој дилеми коју школу да упишем. Одлучио сам се за Гимназију и након ове четири године могу рећи да уопште нисам погрешио. То је школа у којој сам стекао много добрих пријатеља, формирао своју личност и научио да ценим праве вредности. Многи говоре да је тешка, али у суштини није тако. Препоручио бих је сваком ђаку.
„Mихaилу прeдajeм физичкo вaспитaњe свe чeтири гoдинe. У другoj гoдини je пoстao члaн шкoлскe фудбaлскe eкипe. Нeтипичнe кoнституциje и тeмпeрaмeнтa зa фудбaлeрa, пoкaзao je дa oдличнo игрa и сaрaђуje у oквиру eкипe. Кaдa сaм чуo дa идe нa тaкмичeњa из мaтeмaтикe биo сaм изнeнaђeн, порaзгoвaрao сaм сa њим o тoмe и схвaтиo дa je и у тoмe пoдjeднaкo дoбaр кao у фудбaлу, чaк je у мaтeмaтици joш успeшниjи. Успешан спoj двe тaкo рaзличитe ствaри, у учeнику кojи свojим стaвoвимa показује скрoмнoст, иду у прилoг тoмe дa je рeч o jeднoj дaрoвитoj личнoсти“.
Кристијан Марковић, професор физичког васпитања
Планира да студира Електротехнички факултет или Факултет организационих наука, мада није одлучио чиме ће се бавити.
-То још нисам у потпуности одлучио, у ужи круг избора улазе програмер, инжењер, фудбалер, бизнисмен. Потрудићу се да останем на путу којим сам досада ишао и да омогућим себи остваривање свих жеља које имам.
Живкица Ђорђевић, педагог