Михајло Љубић је матурант Пожаревачке гимназије из специјализованог одељења за ученике са посебним способностима за информатику и рачунарство. Њега можемо да насликамо као одговорног, дружељубивог, реалног и оптимистичног младића. Веома је темељан у областима које га занимају. Воли да игра кошарку, иде у теретану, свира гитару и решава математичке задатке. Отворен је за нове прилике и познанства. Радо ће саслушати туђе мишљење и водити пристојан дијалог чак и кад су мишљења супротстављена. Планира да упише Грађевински факултет и потпуно се посвети студирању. Михајло од школских предмета воли да учи математику, физику, одређене теме из књижевности, филозофију и социологију. У ваншколским активностима посвећен је правилној исхрани и тренирању. Музика оплемењује његов живот и зато се труди да унапређује своје свирачке способности, свира гитару. Када учи повлачи се у самоћу, мир и тишину, коју прати лагана музика. Сматра да би у школи више требало да се учи о финансијама и о томе како функционише свет новца.
Током гимназијских дана био је члан школског оркестра, учествовао у већини манифестација и приредби у школи али и ван ње. Представљао је школу на републичком такмичењу средњошколских хорова и оркестара у Новом Саду, где је освојио другу награду. Такође, учествовао је на школским кошаркашким и фудбалским турнирима. Играјући са кошаркашком екипом школе освојио је прво место на Окружном и Међуокружном такмичењу. учествовао је на Републичком такмичењу.
Хелена Јовановић, одељењски старешина и професорка рачунарства и инфорамтике, рекла је: „Задовољство је бити наставник изузетним младим људима као што је Михајло. Михајло је младић кога краси ентузијазам и динамичност. Ведрог духа, знатижељан и ненаметљив младић, који воли истину и правду, поштујући уједно утврђене границе. Свој велики таленат за музику и спорт развијао је захваљујући спортском духу и тимском раду. Учешћем на бројним манифестацијама, достојно је представљао своју школу и град. Његова упорност и истрајност у ономе што воли да ради одражавају се на терену, где је увек давао свој максимум. Било је задовољство сарађивати са Михајлом. Желим му да настави да се развија у областима које га испуњавају. Верујем да ће тек развити свој пун потенцијал у даљем школовању и да ће му његова енергија и таленат донети многе успехе у будућности. На том путу желим му пуно среће и успеха.„
У слободно време Михајло воли да проводи време са породицом, својим кућним љубимцима. Друштвени живот му је занимљив и често излази са друштвом и девојком. Воли да путује и чита. Његов избор су класици, добре драме и историјске књиге. На телевизији прати квизове попут Потере и Слагалице. Бави се и проучава фотографију, воли да сачува тренутак у времену. Израђује ствари од дрвета, ради репарацију и поправке гитара. Веома је одговоран и вредан млад човек који у слободно време, када не иде у школу, ради преко омладинске организације како би зарадио за џепарац.
Зоран Глигоријевић, професор математике, рекао је: „Михајло Љубић je Пожаревачку гимназију уписао као један од најбољих ученика из своје генерације. Временом је подизао ниво рада и своје компетенције на виши ниво. Сазрео је као личност и одличан ученик. Његов напредак иде изразито узлазном путањом и од њега се тек могу очекивати одлични резултати. Посебно је похвално што се његова интересовања простиру и ван редовних школских обавеза. Дао је значајан допринос музичким активностима у школи. Ова школска година је година великог Михајловог напретка и с обзиром на начин како ради, и на могућности које поседује, сигуран сам да његово време тек долази и да ће у наредним годинама постизати још боље резултате.
Јелица и Стевица, Михајлови родитељи, истичу да је њихов син интелигентан, предузимљив и истрајан у ономе што жели. Одличан je аналитичар. Сматрају да је чврстог карактера и романтичан. Кажу да је још од раног детињства исказао склоности ка музици и спорту и да се издвајао од њихове остале деце у брзини размишљања и решавања логичких задатака, као и усвајању нових знања и вештина. Свирање гитаре је савладао самостално, преко интернета без иједног часа у школи. Родитељи су одувек пратили његова интересовања и подржавали га да истраје. У будућности га виде као успешног студента, одличног инжењера и озбиљног породичног човека.
Марија Костић, педагог