Милан Максимовић је матурант Пожаревачке гимназије на смеру за ученике са посебним способностима за рачунарство и информатику. Милан је младић који се истиче израженом радозналошћу, упорношћу и способношћу да брзо и лако усваја нова знања, посебно када се ради о областима које га суштински занимају. Његова интересовања су изузетно широка – од математике, програмирања и филозофије, преко историје, религије и музике, до спорта, психологије и видео-игара. Љубитељ је апстрактног мишљења и интелектуалног изазова. Отуд проистиче и блиска му је свака тема која тражи дубљу анализу, различите приступе и лични закључак.
У начину учења преовлађује спонтаност. Нове информације му највише значе када га саме заинтересују. Најефикаснији је у касним вечерњим сатима, при чему му посебно користи техника у којој замишља како би неком другом објаснио оно што је управо научио. Има изражену способност логичке анализе проблема и лако решава математичке и програмерске задатке, као и да усваја теме из хуманистичких наука које га лично интересују. Сматра да би могао да помогне вршњацима у бољем сналажењу са обавезама и стресом, јер верује да се многи преоптерећују без стварне потребе.
Марија Запутил, професорка српског језика и књижевности, за Милана Максимовића каже:
-Милан Максимовић је посебна личност, али заиста. Специфичан, посебан, слободан, а оно што се некако код њега издваја – свој. У свету у коме се многи труде да личе једни на друге, код Милана ме је увек фасцинирало што је увек одлучивао да остане оно што јесте. Милан не прихвата шаблоне, већ је увек јасно исказивао своје мисли и своје принципе, поткрепљујући исте доказима и ставовима. С друге стране, то није бунт, већ јасна свест о томе ко је и шта жели. Милан је често знао да ме изненади необичним питањима и размишљањима када су у питању граматичке појаве – не само зато што тражи одговоре, већ зато што воли да преиспитује, да размишља, да у све улази дубље него што се очекује. Он је знатижељан, оштар, слободан – и када говори и када ћути. Оставио је утисак зрелог ученика који свет посматра из свог угла са вечитом потребом да све разуме. Немогуће је не приметити снагу његове личности, јасно уобличене ставове, темељно и промишљено знање и унутрашњу слободу која га чини другачијим. Милан је ученик који кроз живот иде својим корацима, својом мером и својим бићем. Срећно! Била ми је част!
Милан је учесник бројних такмичења из математике, програмирања и српског језика и језичке културе, са запаженим резултатима, укључујући и пласман на Републичко такмичење. Учествовао је на матемaтичком такмичењу Кенгур без граница и „HS Algorithm” на Математичком факултету, али и на Бањалучком пјесмобоју. Током гимназијских дана био је активан у школи кроз филозофску секцију и спортске догађаје. Учествује у квизовима и шаховским турнирима, а у слободно време ужива у поезији, рок музици, филозофским књигама и форумима посвећеним његовим интересовањима.
Миланка Мојсиловић, професорка математике и одељењски старешина, за Милана каже:
-Милан је оставио посебан траг у свом разреду и школи. Имала сам прилику да пратим развој једног изузетно талентованог младог човека. Математика је за Милана била природно окружење – стицао је знања и решавао задатке са таквом лакоћом да се стицао утисак да све то савладава „са пола снаге”. Ипак, оно што је несумњиво – Миланови потенцијали су велики и његови прави домети тек ће доћи до изражаја. Поред свих својих интересовања и активности, Милан је и изузетан шахиста. Ретко ко од другова из одељења се одважио да седне са друге стране шаховске табле, јер је Милан у шаху био доминантан. Његова тактичка зрелост и стратегијско размишљање у партији шаха потврђују његову изузетну интелигенцију и способност да брзо анализира и доноси одлуке. Не бринем за Милана. Сигурна сам да ће пронаћи своје место – као врхунски програмер или успешан менаџер који препознаје и води квалитетне људе.”
Милан себе у наредним годинама види као успешног студента Електротехничког факултета, смер Софтверско инжењерство, и жели да се професионално оствари као софтверски инжењер, посебно у индустрији видео-игара. Са поносом истиче да му је Пожаревачка гимназија пружила снажну подлогу, многобројна пријатељства и подршку посвећених наставника, што чини важан део његовог личног и образовног развоја.
Миланови родитељи, Биљана и Бобан, наводе да су Милану емоције и емпатија веома важне и да га оне воде на свим пољима. Одрастао је у атмосфери поверења, где зна да увек може да се ослони на родитеље. Подржавају га у свему што ради и подстичу га да остане свој, да се бори и не одустаје. Сматрају да је мотивација кључна у овом узрасту, те настоје да му увек буду ослонац и подршка.