У Лопушнику неколико киломeтара удаљеном од Петровца на Млави, уз помоћ мештана брзо налазимо кућу Милана Милошевића, јер овде и затворених очију знају где је Винарија „Миланов подрум“. Домаћин Милан Милошевић нас дочекује у салону за дегустацију у коме има госте из Београда, који су чувши за вино из млавског краја дошли да се лично увере у квалитет и склопе посао. Док се разговор завршава, разгледамо салу са двадесетак места, камином и нечим несвакидашњим: грамофоном и стотинама плоча старе народне, домаће и стране као и квалитетне класичне музике. Наравно, почасно место заузимају етикетиране боце са винима оригиналне технологије која носе имена „Беле зоре“ сорте шардоне, „Златне жице“ сорте совињон, црно пино ноар је „Тајна“, док је розе прављен од црних грожђа по технологија белих вина назван „Долина“.
Mилан је рођен у Петровцу на Млави 21.марта 1965. године у породици Миодрага и Наде Милошевић где је са братом Драганом одрастао. Након основне школе и две године усмереног образовања у родном граду, није размишљао о томе шта даље. Како је почетком осамдесетих година у крају у коме је стасавао област пољопривреде била развијена, одлучује да школовање настави у области млекаства и одлази у Пирот где завршава овај смер у школи „Обрен Пејић“.
– Убрзо по добијању дипломе, првог дана августа 1983.године, добијам запослење у струци у млекари у Петровцу. Године 1990. оженио сам се Наталијом–Неном и преселио у Лопушник код њених, прича Милан.
– У домаћинству у Петровцу где сам одрастао, одувек је постојао подрум и производило вино искључиво за кућу. Но, почевши да живом са супругом у њеном родном месту, затекао сам много већи виноград и подрум, познат деценијама уназад. Тако је љубав према супрузи паралено почела да се развија и ка винарству, наравно, као хобију. Околности у земљи и инфлација доприносе да након једанаест година почнем самосталан посао. Купио сам камион и возио млеко за фирму у којој сам провео дуже од деценије. Но, млекара се угасила, сличног посла у окружењу није било, те супруга и ја најпре завршавамо средњу саобраћајну, настављамо више школовање и као инструктори отварамо ауто школу, говори Милошевић.
ХОБИ ИЗРАСТАО У ПОРОДИЧНИ ПОСАО
Током 2007. године ова породица одлучује да хоби претвори у посао: средствима Министарство пољопривреде саде винорад величине 5 хектара. У посао се укључују син Немања и кћер Милица тада још ђаци. Уз тастових 50 ари винограда и потом докупљеним хектаром данас Милошевићи имају укупно 6 хектара на којима се гаје шардоне, бели совињон и црни бургундац-пино ноар.
-У почетку грожђе је продавано, али како смо почели озбиљније да производимо вино тако је и дистрибуција грожђа јењавала. Производња је почела да превазилази потребе домаћинства, па сам у почетку позајмљивао новац за набавку судова и опреме, а када продам робу тада вратим дуг. И тако неких 4-5 година док нисмо стали на ноге. Уз бурад и муљаче, временом купујемо осталу опрему а ја самостално правим систем за хлађење. Најбитније је да смо све сами одрадили. Ове године смо конкурисали код Министарства пољопривреде за одређена средства али одговор још увек није стигао, сазнајемо од домаћина.
Када је реч о објекту у коме Милошевићи производе вино, у питању је некадања штала која је комплетно преуређена, постављена изолација и створени услови за савремену производњу.
-Управо ови дани када сте нас посетили за нас винаре су најлепши. Зашто? Па, најмање се ради: вина су већ флаширана, продају се, свакодневно долазе купци са којима дегустирамо уз мезе, а још је лепше када падне снег. Главни посао креће почетком фебруара резидбом, потом иде везивање лукова, поправљање стубова и жица. Када у априлу почне вегетација, ангажовање је веће и озбиљније јер све што смета правилном развоју гроздова мора да се одстрани. Потом иду два прскања: пре и после цветања. Даљом вегетацијом сваки од 25.000 чокота мора да се причврсти да не би падао, што није лак посао. По последњем прскању почетком јула обавља се заламање и са нестрпљењем очекује сазревање гроздова, са пажњом слушамо саговорника који даље објашњава процес од муљања до вина.
-Хемијске и органолептичке анализе обаљамо у Вршцу и након добијања резултата који морају да задовоље све критеријуме, вино иде на тржиште. Прошла година се поклопила са овом и произвели смо нешто више од 23.000 литара вина, од чега се 70% прода у ринфузу док се остало дистрибуира у бутељкама и паковањима од по 5 литара. У циљу осавремењавања проиводње, често посећујемо семинаре и сарађујемо са стручњацима ове области, па иако имамо и знање и икуство, када нешто „зашкрипи“ они су ту да помогну и пруже савет.
ПРИЗНАЊА ЗА КВАЛИТЕТ
Милошевић редовно учествује на Сајму хране и пића, Новосадском сајму, излагао је у Београду и бројним градовима широм Србије.Квалитет који производ поседује није остао незапажен од стручњака, па су поједина вина из „Милановог подрума“ овенчана признањима.
– Занимљиво је да су прве добијене награде пре садње винограда. Тада смо правили ракију и вињак а за квалитет освојили два злата: једно на сајму у Новом Саду, једно у Љубљани, каже Милан Милошевић чије домаћинство поседује и један хектар под шљивом од чега годишње произведе око 1.000 литара ракије, што се такође дистрибуира.
– Од винарства може да се живи, али су улагања велика. Можда би држава требало мало више да погледа нас мале произвођаче. Имамо подршку петровачке општине као и туристичке организације која нас промовише а и ми се трудимо да као винарија помогнемо реализацију појединих манифестација нашег краја, вели Милан Милошевић.
„Миланов подрум“ годинама завређује пажњу медија, посебно бројних телевизија које су чести гости како на плантажама тако и у винском подруму.Овде су рађене од емисије „Знање имање“ до репотража за локалне станице. Интересантно је да су почетком октобра снимани први кадрови играног филма о Николи Тесли.
Како је ово породични посао њиме се бави и син Немања на кога је винарија „Миланов подрум“ званично регистрована, а од малих ногу помагала је и кћер Милица, која је струком кренула мајчиним стопама. Васпитачица је, се удала се и ускоро очекује бебу.
– Највећу помоћ пружа супруга Нена, учитељица, која у јеку сезоне из школе одмах долази у виноград не би ли се посао благовремено одрадио. А то је посао клени-вежи-устани…до бесконачности. Једном тако уморна, више у шали каже: „Ако посадиш још један чокот, ја се разводим“. Приликом снимања неке телевијске емисије, питали су ме да ли планирам да проширим плантаже, а ја као из топа: „Бих, али ако то урадим, жена ће да се разведе од мене!“. Мислио сам да ће то у монтажи да се исече, али је њима реченица била духовота, остала и емитована. Шта мислите како ме је Нена погледала током емисије?… закључује уз осмех Милан Милошевић чији су планови ипак другачији а поменути развод само анегдота.
Влада Винкић
