У намери да се сретнемо и упознамо са човеком који је живот посветио природи, узгоју, селекцији, хибридизацији и очувању биљака, али и едукацији младих генерација из Пожаревца смо се упутили ка Табановцу. Пут нас од Петровца на Млави води десно ка Великом Лаолу и потом на циљ. На улазу у Табановац заустављамо мештанку која нас љубазно упућује на домаћинство Милета Стојиловића уз жељу да пренесемо поздрав њеном некадашњем наставнику.
У породичнoј кући у овдашњој Горанској улици упознајемо Милета и његову супругу Гордану који нас захваљујући релативно топлом дану воде у ботаничку башту симболичног имена „Врт здравља“.
Простор у коме се налазимо одише посебним духом. Речју, рај на вратима Хомоља. Лeкoвито и зaчинско биље, вoћњaк, пoвртњaк, разнобојно цвeћe, винoгрaд, различите врсте трaвe и арборетум: збирка аутохтоних (домаћих) и алохтоних (страних) врста дрвећа и жбуња. Све украшено eтнo кaпиjом, старинским бунаром, волујским колима, дрвеним колицима и оплемењено гaлeриjом тикaвa.
– Биљке сам почео да сакупљам и узгајам у време док сам био активан као наставник док је идеја за „Врт здравља“ реализована 2000. године. Ботаничка башта се простире на ових 60 ари пред вама. Ту је oкo две хиљаде врстa хибридa и вaриjeтeтa биљaкa из рaзних крajeвa Балкана, Евопе и свeтa од којих су нeкe вeoмa нeoбичнe и рeткe. Уз воће и поврће чије порекло води из различитих крајева планете овде су и саднице украсног и лековитог биља, са поносом истиче Стојиловић.
Овај човек ведрог духа и врхунског знања својевремено је основао банку биљних гена. Како сазнајемо, ту је око 400 сорти поврћа и воћа а међу пребогатом колекцијом сорти винове лозе две заузимају почасно место:
-Винова лоза из 13. века пронађена крај манастира Градац и она стара близу 15 векова из околине манастира Рача. Потврда да потичу из поменутих временски раздобља добијена је анализом ДНК у Шпанији, вели Миле.
Неописиво богатство одрастања
Миле је рођен 7. јула 1953.године у Табановцу у породици Стевана и Миланке Стојиловић.
-Детињство на селу пружило ми је неописиво богатство одрастања. Наравно, у првом реду то су биле игре са вршњацима које су се за разлику од данашњих времена увелико ослањала на нашу машту и могућности. Не треба запоставити предивно природно окружење које нам је давало посебан елан, али и идеје док је код мене још у тим данима почела да се развија посебна љубав ка биљном свету. Попут остале деце из Табановца од родитеља сам био ангажован на чувању стоке што сам прихватао са задовољством баш као и помоћ у пољопривредним радовима током сезоне, сећа се Стојиловић.
ЧЕТИРИ ДЕЦЕНИЈЕ ПЕДАГОШКОГ РАДА
-Уз родни Табановац основну школу похађао сам у Буровцу и Великом Лаолу након чега сам се одлучио да школовање наставим у петровачкој Гимназији. Како је љубав ка природи била усађена у сваку пору мог живота није било дилеме да упишем групу Биологија и познавање природе на Вишој педагошкој школи у Београду. Током служења ЈНА завршио сам Школу за резервне официре напредујући до чина капетана у резерви, у родном месту био председник омладине, игао фудбал за локални „Задругар“ и „Слогу“ из Буровца а своје активности изражавао и кроз КУД „Младост“, вели наш Миле Стојиловић који по добијеној дипломи Више педагошке почиње да предаје у основној школи „Света Михајловић“ Буровац.
У буровачкој школи радио је равно 41 годину предајући биологију, пољопривреду, прву помоћ, ликовно васпитање и још пар предмета. Као сјајан педагог траг је оставио и у школама „Жарко Зрењанин“ Велико Лаоле и „Мирослав Букумировић Букум“ Шетоње у којима је допуњујући фонд часова предавао биологију и поуке из пољопривреде.
Велика љубав ка педагошком раду и преношењу знања младим генерацијама нису остали без ефекта и трага. За све поменуте године велики број Милетових ученика наставаља кроз живот управо кроз свет биологије и пољопривреде. Такође, ђаци којома је предавао успесима и наградама осветлали су образ својој школи, наставнику, родитељима на небројено надметања из биологије и прве помоћи: од општинских до државних.
И биолог и ликовњак
Како наглашава, Миле је у младим данима био посебно везан за ликовну уметност.
-Природа ме је посебно надарила за цртање и сликање. Тако сам својевремено много времена проводио преносећи оловком и бојама лепоте краја у коме сам одрастао и у коме данас живим. Део талента претварао сам у радове надреалне тематике. Такође, радио сам плакате за приредбе и манифестације, али сам се једно време специјализовао за карикатуру. Можете погодити да је њихова тема била екологија. Моћ запажања која је један од основа ликовне уметности много је допринела да се лако сналазим у сфери ботанике јер бројне врсте биљака само детаљи разликују једне од других. А треба их правилно уочити.
СТОЈИЛОВИЋ КАО КЊИЖЕВНИ АУТОР
Паралелно са педагошким радом наш саговорник огромну вољу и знање посвећује самосталном раду на производњи семена и садница у чијем средишту су углавном ретке, украсне и лековите биљке.
– Циљ ми је био да их заштитим, сачувам и раширим широм земље. Тако је дошло до идеје и настанка „Врта здравља“. Оваквим радом који паралелно обухвата селекцију и хибридизацију под мојим рукама настало је доста занимљивих сорти и међуврсних хибрида воћака.
Између осталих, радом на укрштању вишње, кајсије и шљиве џанарике у овом простору својевремено је настала Стојиловићева воћка коју је назвао шериџан, што нам је било посебно занимљиво. За допринос и очување разноврсности национално и међународно значајних биљака у свом „Врту здравља“ Завод за заштиту природе Србије доделио је нашем домаћину специјалну захвалницу.
Миле Стојиловић је широј јавности познат и као аутор десетак књига. На првом месту ту су оне из стручне области чији је основ примењена ботаника: „Необично и ређе воће и поврће“, „Тикве – храна лек и украс“, „Врт-извор здравља и среће“, „Тикве и сродници“, „Чаробни свет воћа“, „Аутохтоне сорте воћа и винова лоза Србије“… Уз дела из сопствене струке, потписује и књиге које изискују историјска истраживања, обилазак терена, разговор са људима, прикупљање текстова и фотографија међу којима су: монографије „Табановац“, „Табановац на почетку 21.века 2000-2015“ и „Први век цркве Светог апостола Томе у Табановцу“.
-Могу да кажем да сам и вама делом „украо занат“, каже уз тајанствени осмех Миле и појашњава:
-Написао сам преко две стотине стручних новинских текстова који обухватају воћарство, повртарство, цвећарство и екологију а објављивани су у „Политици“, „Експрес политици“, Вечењим новостима“, „Млавској зори“, „Гласу Млаве“, „Гласу Браничева“, часописима „Добро јутро“, Моје цвеће“, „Моћ природе“…
Миле Стојиловић је у пензију испраћен 2018. године као цењени педагог великог знања и искуства кога су током радног века пратиле бројна признања. Сабор радника у образовању Петровац на Млави доделио му је признање за вишегодишње изванредне резултате у васпитању и образовању. Од КПЗ Петровац на Млави награђен је за допринос кутурно-уметничком стваралаштву (монографија „Табановац“). Чак три пута су му Министарство просвете, Српско биолошко друштво и Биолошки факултет Универзитета у Београду уручили похвалнице за изузетан успех у раду са ученицима и резултате у настави биологије. Од Црвеног крста Србије 2009. добио је Сребрни а 2016. године Златни знак за значајне резултате у остваривању задатака и циљева ове организације.
Животно богатство нашег саговорника употпуњују две ћерке, двојица унука и једна унука који живе у Петровцу на Млави. Уз супругу чију подршку има од дана када су се упознали свакодневно је у својој богатој ботаничкој башти а као врхунски поштовалац здраве животне средине и природе неретко се може срести у околним пределима.
На крају сусрета са Стојиловићем помињемо индиjaнску бaнaну, плуoт (хибрид jaпaнскe шљивe и кajсиje) кинeску урму, jaпaнску крушку, кинeски лициум, шљиву бeз кoштицe, jaпaнскe шљивe, сирикoсe (хибрид кajсиje и aмeричкe пeшчaнe вишњe), oкo 100 сoрти стaрих jaбукa и толико хибридa винoвe лoзe. Довољно да Вас заинтригирамо и упутимо пут Табановца јер доживљеног, виђеног и забележеног је много а новинског простора мало.
Речју, осетите дух ове јединствене ботаничке баште и уживајте у „Врту здравља“.
Д.В. /Део фотографија Стојиловић је за објаву уступио из личне архиве