Милица Михајловић je матуранткиња друштвено – језичког смера. Себе сматра искреним и поштеним пријатељем. Амбициозна је и има високе циљеве ка којима стреми, али не сматра да циљ оправдава средство, те њени циљеви никада не би угрозили друге људе. Правична је и држи до себе. Поштује лик и дело других људи и очекује да буде поштована. У међуљудским односима највише цени двосмерни рад на комуникацији и емотивно интелигентне поступке. Ако јој пријатељи ставе до знања да их је неким гестом повредила, спремна је да се извини и делима покаже да је вољна да исправи грешку. Дружељубива је и интерне шале са пријатељима сматрам драгоценостима, а свако ново склопљено пријатељство као нову започету књигу, те се радује откривању себе кроз односе са другим људима.
Српски језик и књижевност је Миличина прва љубав. Од те прве љубави потекле су и остале и задржале се до данас. Милица је на окружним такмичењима из српског језика и језичке културе две године заредом освајала трећу награду, а овог пролећа нада се и позиву на Републичко такмичење. Нарочито је поносна на трећу награду за есеј „Грлим и своје бурне и мирне пловидбе“ у организацији Факултета савремене уметности.
Професорка социологије Ана Трајковић рекла нам је о Милици:
-Милицу сам упознала у септембру 2021. године и одмах препознала њено интересовање за друштвене науке. Радозналост и перфекционизам су само неки од њених квалитета. Имала сам прилику да пратим њен рад и ван школе, чиме се потврдила њена свестраност и истрајност. Мотивисана, мотивисала је и мене да је подржим у жељи да учествује на такмичењу из социологије. И остварила је сјајан резултат. То је Милица. Неустрашива је у жељи да своје знање надограђује, прошири и несебично дели са другима. Млада али зрела особа, нежна али јака, ненаметљива, али директна. Треба је упознати, са њом разговарати, чути њене ставове, размишљања и бити окружен паметним младим људима попут ње. То је привилегија наше професије.
Обожава енглески и италијански језик, социологију и психологију. Ужива у музици, воли да посећује музеје и галерије. Спој свих њених интересовања и црта личности довео је до мозаика званог новинарство, где је пронашла себе. Сваки минут слободног времена користи за гледање емисија, читање колумни, писање. Такође, конферансијерство је њена велика страст која је на посебан начин повезује са публиком.
По природи је радознала, те највише учи сама, истражујући путем различитих извора. Најефикасније учи када је одређена тема инспирише и када нуди могућност за различите приступе. Воли да мења своје видике, а некада је у том процесу неопходно и скренути са пута и преиспитати материју из корена. Због тога је, макар у средњој школи, неопходно имати звезду водиљу, сапутника, у виду ментора. Зато свој истраживачки рад из социологије ,,Стереотипне родно засноване улоге”, који је освојио трећу награду на нивоу Републике Србије, сматра најзначајнијим процесом учења и истраживања у средњој школи. Уз огромну подршку професорке Ане Трајковић, посветила је цео зимски распуст трагању за одговорима, промишљању о методологији, проблематици саме теме и примерима из окружења.
Одељењски старешина и професорка историје Снежана М. Милишић рекла је о Милици:
-Личност мисли, речи и емоција. У будућности, ма чиме се бавила, Милицу видим као друштвену активисткињу, борца за људска и грађанска права, еманципацију жена, јер упркос увреженом мишљењу та права се у савременом свету увек могу побољшавати, а стандарди подизати. Млада особа радозналог, истраживачког и креативног духа, рационалног и критичког ума, са већ формираним моралним и интелектуалним ставовима, вољна и способна да преиспитује савремене појаве, процесе и стереотипе. Већ сада у Милици препознајем истрајност и посвећеност својим циљевима и храброст у њиховом остваривању. Баш као код њене јунакиње и узора Фриде Кало. Верујем у њено обећање да мисао „не могу“ неће бити део њеног животног и професионалног пута. Немој одустати од себе Милице!
Милица је током гимназијских дана била чланица Ансамбла Пожаревачке гимназије са којим је освојила треће место на међународном хорском такмичењу Praga Cantat у Прагу и прво место на Републичком такмичењу хорова у Новом Саду. Завршила је и НМШ „Стеван Мокрањац“ на одсецима клавир и соло певање.
Још од прве године гимназије, Милица је држала вршњачке едукације из области асертивне комуникације, медијације и ненасиља као чланица Удружења Креативна педагогија, што је много допринело њеном личном развоју.
Живкица Ђорђевић, школски педагог Пожаревачке гимназије у пензији, рекла је о Милици:
-Moja сарадња са Милицом започела је њеним уписом у Пожаревачку гимназију кроз разноврсне ваннаставне активности посебно у области унапређења васпитног рада и асертивне комуникације младих. Ширина њених интересовања за различите области у сфери грађанског активизма дошла је до изражаја у питањима родне равноправности. Своју даровитост за лепу реч и лако изражавање, уз креативне идеје и изузетне личне квалитете, одговорност и посвећеност, исказала је у пројектима „Креативне педагогије“. Снимала је филм, водила радионице, објавила текстове у листу „Реч народа“, писала за Зборник „Оне које су заборављене“, а крајем априла ће учествовати на обуци у Берлину. Желим јој успех на студијама и у каријери.
Милица би волела да учи о правном систему државе, политици, сексуалном образовању, медијима и медијском систему, лингвистици. Дописница је Омладинског регионалног портала Youth Vibes, иде на праксу у редакцију Речи народа. Желела би да се бави новинарством, чији занат већ пече. Хтела би да проба све – од колумни до радио-новинарства.
Миличини родитељи, Марија и Владан највише је мотивишу разговором, заједничким сагледавањем сваке ситуације за коју мисле да могу да је посаветују. Велика су јој помоћ и подршка. Такође, осећају и велику одговорност јер желе да јој пруже максимални подстицај. Родитељи и млађа сестра Ружица труде се да јој буду највећи ослонац у животу јер је и она то њима у свакој ситуацији.
Марија Костић, школски педагог