Милица Перић је матуранткиња друштвено-језичког смера Пожаревачке гимназије. Воли да чита, пише, посећује позоришта и галерије. Воли да путује, комуникативна је и воли да упознаје нове људе и стиче нова искуств. Воли све врсте уметности, а највише је привлаче књижевност, позоришна и ликовна уметност. Занимљиво јој је да истражује о животу писаца и њиховим делима, попут Достојевског, Селимовића… Чита домаће класике, а посебну пажњу привлачи јој руска књижевност. Воли поезију Матије Бећковића и књиге о историји и филозофији.
Милица воли друштвене науке попут филозофије и социологије. Занимају је и политика, културологија, али и природне науке попут биологије. Друштвене науке су јој ближе зато што јој пружају прилику да каже своје мишљење и да научи да га аргументује, развија осећај за лепо и да се упозна са историјом човечанства. Воли и биологију, занимају је екологија и политика јер се све те области баве човеком и његовом егзистенцијом. Друштвене науке, по њеном мишљењу, нуде највише одговора на егзистенцијална питања. Сматра да би своје вршњаке могла да научи више о међуљудским односима, комуникацији и толеранцији.
Као матуранткиња учествовала је на државном такмичењу из социологије, у ком је приказала свој истраживачки рад на тему “Криза идентитета код младих” и освојила трећу награду, чиме је ослобођена полагања дела пријемног испита.
Поред свих активности којима се бави и које учи, Милица воли и спортске активности, па је у школи била чланица кошаркашког и фудбалског тима на турнирима. Воли пливање и вози ролере.
Ана Трајковић, професорка социологије, рекла је о Милици:
-Част ми је да вам представим Милицу Перић. Предајем јој непуних девет месеци и штета је што наша сарадња не траје дуже. Милица је ученица која плени својим шармом и сјајном енергијом. Борбена, радознала, свестрана особа која има много више квалитета него што је, чини ми се, и сама тога свесна. Али то и јесте њена врлина. Само када се сетим нервозе око такмичења, нестрпљивости, али и надања и жеље да се уложени труд оправдано награди. Тако је и било. Милица је, поред великог интересовања за предмет, лакоће с којом је учествовала у разговорима и дискусијама на теме из социологије, показала и друге квалитете и вештине. Сјајан је саговорник, тимски играч, спремна и да покрене дискусију, али и да ,,смири“ ситуацију, да помогне, искрено, али и да се бори за оно до чега јој је стало. Веома је зрела особа, одговорна, темељна и емотивна. Има све предиспозиције да једног дана буде остварена у професији којом жели да се бави. Ја јој то од срца желим, заслужила је.
Ивана Перић, Миличина мајка, рекла нам је да је њена ћерка предузимљива, упорна и да не одустаје од својих циљева. Види је као доброг студента, спремног да се суочи са свим изазовима који су пред њом. Увек јој је било најважније да Милица буде добар човек и драго јој је да је то постала. Поред тога, задовољна је што је Милица успела да оствари и одличан успех у школи.
Снежана М. Милишић, професорка историје, рекла је о Милици:
-Даровити млади људи са којима смо имали задовољство да радимо током њиховог гимназијског школовања и да пратимо и подстичемо њихово интелектуално сазревање, налазе се пред изазовом професионалног и каријерног развоја. Зашто Милицу видим као будућег врсног новинара? Ширина и разноврсност интересовања, методичност у приступу темама, појавама и проблемима савременог друштва, отворен ум и радознали дух предиспозиције су за успешно бављење позивом који је одабрала. Марљивост, одговорност, посвећеност и комуникативност, одлике које Милица већ поседује, помоћи ће јој да надогради себе као свестрану и свесну, друштвено ангажовану, критички настројену, а емпатичну личност, која ће се бавити тешким и изазовним послом новинара. Милице, буди грађанин света, али задржи своје национално биће!’
О својој школи, Пожаревачкој гимназији, Милица је рекла:
-Ова школа ми је помогла да стекнем самопоуздање, пријатеље и упознам различите људе захаљујући којима сам се мењала и расла. Овде сам научила да је поштење важније од свега материјалног и да је скромност највећа човекова врлина. Школовање прође, али не и учење. Без обзира на све, човеково знање не вреди без доброте.
Марија Костић, школски педагог