Милош Стојићевић је матурант природно–математичког смера Пожаревачке гимназије. Посреди је упоран, енергичан, искрен, духовит и праведан младић. Рођени је вођа и организатор. За себе каже да је друштвен и комуникативан и увек спреман за шалу и изазове. Одликују га спортски и такмичарски дух.
Током четворогодишњег школовања Милош је био члан драмске секције и секције за Примењену електронику и физику (роботику). Такође, редовно је играо за школски тим у кошарци и фудбалу, а такмичио се и у атлетици. У свим активностима резлутати, награде и похвале нису изостале. Тако је са драмском секцијом учествовао у представи „Сламени шешир“ у Крагујевцу, затим је у истом граду, са представом „Међулушко благо“, освојио другу награду на државном нивоу. Истом представом је на Међународном фестивалу сценског стваралаштва у Лебану освојио прво место. Новчану награду коју је драмска секција том приликом добила од Града Пожаревца чланови драмске секције, на Милошеву иницијативу, проследили су двема вршњакињама за лечење.
Као члан кошаркашког тима Милош се такмичио на међуокружном такмичењу, док је са фудбалском екипом школе освојио седмо место на државном нивоу. Милош је на школским трунирима две године заредом био најбољи стрелац турнира. До пре две године активно је тренирао кошарку у Кошаркашком клубу „Пожаревац“.
Данијела Стојановић, професорка енглеског језика, каже о Милошу:
– Милоша краси велико самопоуздање и иницијатива. Он је ведар, насмејан и увек зрачи позитивном енергијом и ентузијазмом. Било је задовољство посматрати га у току ове четири године наше сарадње како сазрева и јача и постаје младић са чврстим интегритетом и јасним циљевима, које ће сигурно и остварити, јер је у потпуности предан ономе што воли. Као веома отворен, зрео и предузимљив младић, Милош се издвојио од самог почетка као неко на кога увек можете да рачунате у сваком подухвату, јер је у сваком тренутку спреман да се опроба у нечему новом, занимљивом и другачијем. Он трага за новим изазовима који ће га инспирисати и које ће успешно савладати и чини ми се да у томе види суштину. Милош поседује изузетне социјалне вештине и један је од омиљених у друштву. Искрен je и лојалан и у сваком тренутку спреман да помогне. Сигурна сам да га на многим пољима очекује успех у годинама које долазе.
Поред спорта и глуме, Милошева највећа интересеовања су у сфери математике, информатике и програмирања. Воли да ради са бројкама, занимају га програмски језици и волео би када би школе биле у могућности да буду у току са најновијим технологијама које се примењују у свету. Интересовања за математику појавила су се још у предшколском узрасту, а за инфорамтику и програмирање у основној школи. Милош у будућности себе види управо на том пољу, као студента државног факултета у области техничких наука.
Анђелка и Зоран Стојићевић, Милошеви родитељи, кажу да се његова свестраност испољила кроз учешће у спортским тимовима, драмској секцији, а посебно кроз рад у информатичком тиму под окриљем локалне компаније „Digital logic“, која је дугогодишњи сарадник школе. Милош је своју енергичност и интересовања увек усмеравао ка позитивним изазовима, било да је то учење, спорт, глума или информатика и сваки циљ који је поставио,успешно је и остварио.
Миланка Мојсиловић, професорка математике и одељенски старешина, рекла је о Милошу:
– Милош се као амбициозан млад човек истакао већ од првог разреда средње школе као лидер непресушне покретачке енергије. Све што је чинио за одељење, кошаркашки и фудбалски тим, драмску секцију, увек је било ведро, победнички настројено, али не по сваку цену. Са великим поштовањем према свима никада није губио победнички дух и фер плеј борбу до последњег судијиног звиждука или последње сцене. Није волео да губи, али не зато што није могао да поднесе пораз, већ зато што је када се преда сто десет посто од себе, уложи много труда, природно очекивати успех. Али када је схватио да и са друге стране противник игра да погоди кош или да савлада голмана, знао је спортски да честита и да настави даље. Милошу желим много победа на путу који је изабрао.
Пожаревачку гимназију похађали су сви чланови његове породице. Она је Милошу проширила видике из појединих области за које је био заинтересован и за које је имао подршку наставника. Најважније од свега је то што је Милош у гимназији проширио круг својих пријатеља добрим младим људима које је у гимназији упознао.