Мина Пантић, матуранткиња друштвено–језичког смера Пожаревачке гимназије. Себе би описала као упорну и емотивну, искрену и креативну, веселу и особу спремну да помогне. Перфекциониста са израженим такмичарским духом, али и ведра и дружељубива. Мина је амбициозна и увек се бори за све што замисли и даје целу себе на свим пољима свог живота. Највише воли да учи српски језик и књижевност и то је сфера њених највећих интересовања. Такође, воли и са лакоћом учи стране језике попут енглеског. Социологија, устав и права грађана, као и психологија одувек су јој били занимљиви и привлачни.
Током школовања у гимназији Мина се такмичила из српског језика и језичке културе и том приликом освајала прва места на окружном такмичењу и учествовала на републичком. Последњег викенда маја месеца, Мина се још једном, овога пута као матуранткиња, такмичила из српског језика и језичке културе на државном нивоу и освојила прво место са максималним бројем поена. Захваљујући овом успеху Мина ће бити ослобођена једног дела пријемног испита за факултет.
Професор српског језика и књижевности и Минин одељењски старешина, Ненад Милошевић рекао је о Мини:
-Прича о учитељу и ученику није кратка. Траје више од једног века. У њој нема коначних знања. Ученик временом постаје учитељ, а учитељ учи и од ученика. Са поносом. Јер је легенда. И сећа се Тршића, љутње, упорности и подераних старих граматика. И збуњених погледа. И шала о кочоперењу. И пришипетљама. И „Процеса“. И квалификативног значења, и одредби и граматичког субјекта. И не ставља тачку на крају реда. Ставља запету, тачку и запету и, за сваки случај, још три тачке. Јер права прича једне Мине тек ту почиње. И учитељ једва чека да је чује…
У другој години гимназије била је полазник Истраживачке станице у Петници на семинару лингвистике. Свом друштву Мина свакодневно објашњава граматику и језичке недоумице у различитим приликама. Други похваљују њену истрајност и страст према српском језику. Волела би да своје вршњаке научи да бити јак не значи само бити чврст већ и показати своје слабости. Лењост је неприхватљива особина младих људи и сматра да свако треба да гради нешто за шта ће се борити и да у свему што ради даје свој максимум, да не одустаје при првој препреци, већ да иде ка циљу. Мина најрадије учи сама јер је тад најбоље концентрисана. Одлично планира и распоређује своје време и резултати њеног рада су очигледни.
Од активности ван школе воли да тренира у теретани, гледа серије и филмове, слуша музику, чита криминалистичке и романтичне романе. Најчешће прати омладински портал Youth Vibes. Слободно време најрадије проводи са породицом и пријатељима. Минини родитељи, Зоран и Ивана Пантић, рекли су нам да је Мина јако осетљива, пуна емоција и да има најдивније срце. Све што ради, ради са љубављу и великом посвећеношћу. Упорна је и никад неће стати док не оствари што је хтела. Изазове радо прихвата јер јој је то прилика да надмаши себе изнова и изнова и упорно ради на њима док их не оствари. Највећу подршку пружају јој разговором и подсећањем да се труд увек исплати, ма колико тешко било.
Наташа Берић, професорка енглеског језика рекла је о Мини:
-Мина је веома ведре и живахне природе, изузетно комуникативна и дружељубива. Све школске обавезе испуњава са лакоћом, што јој оставља довољно времена да се посебно посвети својим афинитетима у које пре свега спадају језици, како матерњи, тако и страни. Учи их са задовољством, овладава напредним вештинама без много напора и истрајна је у томе. Са Мином сам врло лако сарађивала, увек уз осмех и шалу. Хумор је често њен начин да се смири и фокусира кад наиђе на неки проблем у школи и учењу, што свима око ње увек развеје црне облаке и поправи расположење. Такав позитиван став донеће јој много нових пријатељстава и помоћи јој да савлада све изазове на које ће наилазити у будућности.
Жеља јој је да упише Правни факултет у Београду, не само због њених интересовања већ и због црта личности које могу да дођу до изражаја у професији којом би се након завршеног факултета бавила. Велики је борац за правду и сваку ситуацију у којој се нађе детаљно обрађује пре него што о њој да коначан суд.
Из Пожаревачке гимназије понеће прегршт знања, сазнања о себи и сопственим способностима, али и много успомена које ће памтити током целог живота, као и људе са којима је те године провела.
Марија Костић,
школски педагог