2021-04-18T18:45:34+02:00 18. априла, 2021. 18:45 |

Минус прави штету воћу

Воћари не спавају мирно ових дана јер након  ниских температура испод нула степени у марту месецу, по прогнозама и април месец је започео са краткотрајним снегом и мразевима у току ноћи.



Воћни цветови и заметнути плодови који су већ оштећени у претходном периоду, доживели су додатни налет негативних утицаја. Нарочито је утицај био велики на коштичаво воће, кајсију, брескву, трешњу, шљиву, које се налазе у фази пуног цветања, оплодње до формирања плодова. Такође је оштећено и јабучасто воће, зависно од фазе у којој се налазе. Права процена штете ће се утврдити у наредном периоду.

Ниске температуре, мразеви, проузрокују стварање кристала леда у ћелијама и утичу на ћелијско разарање ћелијске мембране. Биљка има своје механизме стварања отпорности на мраз, при чему разлаже сложене материје на просте и издваја воду у међућелијски простор како би се повећала концентрација ћелијског сока и како би се снизила тачка мржњења. Уколико се деси нагли пад температуре, биљка нема времена за овај процес и не може да се одупре овом негативном фактору, нарочито код наглих осцилација дневних и ноћних температура. Уколико се настави овај тренд смене високих дневних и ниских ноћних температура штета може бити огромна за воћарски и виноградарски сектор.

Воћарима се саветује да предузму могуће мере у циљу ублажавања ових последица. Постоји неколико начина борбе против мраза: загревање ваздуха – замагљивањем или задимљавањем паљењем гума или других спорогорећих материјала у засаду, спречавање одавања топлоте са тла,  орошавање (анти фрост систем) пред зору када је највећи интензитет мраза, као и подизање физиолошке отпорности биљака. Подизање физиолошке отпорности подразумева смањење тачке мржњења ћелијског сока и избегавање стварања кристала леда. Ово се постиже фолијарним третманима са ђубривима која су извор соли, препаратима на бази аминокиселина, као и додавањем цинка. 

Најбоље је предупредити штете од мраза правилним одабиром врсте, сорте, локације и положаја за гајење, на којима се касни мразеви ретко јављају.

Милена Зафировић, дипл. инж.,

ПССС Пожаревац