Петнаеста по реду културна, етно – туристичка манифестација „Дани воденичара и помељара“ одржана је 1. маја, у петровачком селу Бистрица.
На Бистричкој реци организована је посета воденицама, а гости из свих крајева Србије били су у прилици да уживају у хомољским гастро специјалитетима, купе брашно са поточара и надалеко чувени бистрички сир.
Светковина у част хомољских воденичара окупила је велики број посетилаца, а за организацију били су задужени Удружење воденичара и помељара, Месна заједница Бистрица, Туристичка организација општине Петровац на Млави и Културно – просветни центар, под покровитељством Општине Петровац на Млави.
Добродошлицу помељарима пожелео је председник Удружења воденичара и помељара Дејан Васић. Он је упознао госте са традиционалним објектима, воденичарском делатношћу и воденичарима.
Бистрица је село са девет воденица на јако малом простору, тако да је веома интересантно што може у неколико сати да се обиђу сви ти традиционални објекти. Планинари јако воле да посећују Бистрицу, јер после обиласка Меморијалне собе Драгутина Томашевића и воденица, пењу се на врх Лукин камен.
Сабор воденичара и помељара је једна од најлепших и најпосећенијих манифестација у петровачком крају, која првенствено има за циљ промоцију културно – историјског наслеђа и Бистрице као јединственог туристичког локалитета, који је препознала и Европска унија кроз програм „Europa nostra“.
У ЧАСТ ХОМОЉСКИХ ВОДЕНИЧАРА
Шетњом „Стазом воденица“ посетиоци су били у прилици да чују занимљиве приче локалних воденичара проткане анегдотама из живота ових вредних људи. Стаза пролази поред девет дрвених воденица у којима се и данас меље жито и води све до старе Томашке ваљавице у којој се некада ваљало сукно и „стварала“ мода. На Сабору је демонстрирана чаролија млевења житарица на поточарама и воденицама, које потичу још из доба Турака.
У порти цркве Цара Константина и царице Јелене приређен је богат културно – уметнички програм и избор за најлепшу помељарку. По оцени жирија ову ласкаву титулу понела је Миленија Станојевић из Бистрице, прва пратиља је Исидора Стевановић из Бистрице и друга пратиља Николина Јовановић из Рановца.
Најбржи у круњењу кукуруза био је Петар Новаковић из Бистрице, док је најмлађи воденичар Стефан Петровић. Титулу најуређеније воденице завредела је „Јуланска воденица“, док је најбоља воденица „Велика воденица“. Захвалница за очување „Велике воденице“ додељена је најстаријем воденичару, Душану Новичићу.
Програм је завршен „Воденичарским колом“ у извођењу бистричких трубача.
Текст: Д.Динић
Фото: В.Милић