На седници Парламента привредника Регионалне привредне коморе Браничевског и Подунавског управног округа којом је председавао Дејан Ристић на дневном реду су биле две теме: стање у сточарству Србије и превенција Афричке куге свиња. Нагомилани вишедеценијски проблеми изазвани неадекватном применом стратегије развоја, као и утицајем светских економских поремећаја и међународних политичких односа допринели су актуелном стању и кризи у сточарству Србије.
Циљ седнице је био да се иницијативама и предлозима из привреде допринесе превазилажењу проблема у сточарству и заустави негативни биланс у производњи меса и млека као основних животних намирница.
РЕКОРДАН АГРАРНИ БУЏЕТ
Према речима саветника за аграрну политику Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Ненада Терзића овакве трибине су значајне како би се чули сви предлози и сугестије који се односе на сектор пољопривредне производње, поготово сектор сточарске производње. Он је навео да је аграрни буџет у 2023. години рекордан, највећи у протеклих двадесетак година и износи 79,7 милијарди динара.
– Када су у питању мере подршке у пољопривреди, 68,7 милијарди динара или 87 одсто од укупног буџета министарства усмерен је на субвенције по свим основама. За директна плаћања издваја се 46,9 милијарди динара, за мере руралног развоја 8 милијарди, ИПАРД програм 6,3 милијарде и пројекат тржишно оријентисане пољопривреде који министарство спроводи са Светском банком износ је 2,2 милијарде динара. Оно што је добро за сектор сточарства је то да је велики део подстицајних средстава усмерен на директна плаћања и остале премије и регресе у сточарској производњи. Такође, подићиће се износ премије са 10 на 15 динара по литри предатог млека млекари и износ са 25.000 на 30.000 динара по квалитетном приплодном музном грлу. Ово се ради из разлога јер смо сви сведоци да је сектор сточарске производње, поготово сектор производње млека у изузетно тешкој ситуацији и да на сваки могући начин желимо да изнађемо решења да примарним пољопривредним произвођачима помогнемо када је у питању овај веома значајан и битан сектор производње млека за Републику Србију, казао је Терзић.
ПРЕЛЕМАНИ НА УВОЗ МЛЕКА И СИРЕВА
С тим у вези, Влада Србије је на предлог Министарства пољопривреде донела одлуку о увођењу прелемана, односно посебне дажбине на увоз млека и сирева у Србију. Тај прелеман је 15 динара по литри увеженог млека и 30 динара по килограму увеженог сира. На свакодневном нивоу се одвијају преговори и министарство жели да изнађе и друга решења која ће бити од помоћи пољопривредним произвођачима када је у питању сектор сточарске производње. Наравно да су и друге мере битне када је у питању сектор производње меса и сви они подстицаји који су се односили на сектор производње меса и директна плаћања биће задржани и у 2023. години. Ради се о изузетно великим средствима, на годишњем нивоу од око 35 милијарди динара и у овом округу који има завидну производњу товљеника, отприлике се субвенционише 1,4 милиона грла, када су у питању товне свиње.
УВОЂЕЊЕ еАГРАРА
Од осталих мера вредно је напоменути веома битну ставку која је на неки начин директо везана за мере подршке и односи се на увођење еАграра, новог информационог система у Србији. Потребно је пријавити бројно стање на газдинству својој ветеринарској станици, имајући у виду да ће тај број грла и тренутно стање бити једино меродавни приликом исплате средстава, када су у питању аплицирања по тим мерама подршке. Поред ветеринарске базе, веома битно је да ће софтвери главних одгајивачких организација и централни регистар обележених грла Управе за ветерину бити повезани и да ће се на тај начин вршити и подношење захтева када су питању квалитетна приплодна грла, односно субвенције за иста. Ових дана завршава се формула за израчунавање процента меснатости, на основу чега ће бити донета два правилника која ће се односити на процену меснатости на линији клања за говеђе и свињске трупове. То ће бити значајно код подстицајних средстава, тачније субвенције се могу давати на основу квалитета, односно меснатости трупова који се предају кланици.
О стању у сточарству и низу мера које је неопходно предузети како би се зауставило гашење сточарства излагао је Ненад Будимовић, секретар Удружења за сточарство и прераду сточарских производа ПКС. Сведоци смо да је сточарство у врло тешкој ситуацији која је изазвана вишедеценијском небригом и препуштању случају без примене праве стратегије у производњи. Када говоримо о музном говедарству и производњи млека видели смо да је у августу прошле године то кулминирало једним велим дисбалансом у снабдевању малопродајних објеката млеком и млечним производима.
-Дошли смо у ситуацију да нам је увоз основних животних намирница много већи него извоз, а да нешто не иде како ваља говори и податак да је у укупној пољопривреди однос између биљне и сточарске производње вредносно гледано сада тренутно 71,9 одсто у корист биљне производње. У Србији су углавном уситњена газдинства са просеком од 11,2 хектара, што је далеко ниже од европског просека. Када говоримо о вредности сточарске производње она је процењена на 176 милијарди динара и то треба да нам буде путоказ за даље мере и подстицаје које држава даје. Изгледа да велика количина новца која се одваја кроз аграрни буџет нема довољног ефекта. Такође, у погледу специфичности производње, говедарством се бави око 23 одсто свих пољопривредних газдинстава, производњом свиња 56,6 одсто, живинарством око 60 одсто. Што се бројног стања животиња тиче, сведоци смо да је вишедеценијски пад кулминирао ове године и подаци говоре да говеда имамо 799.000, свиња 2,6 милиона, оваца 1,7 милиона, коза око 190.000 и живине око 14,8 милиона. У говедарству се бележи пад од 6,9 одсто, свињарству 7 одсто, козарству 1 одсто, живинарству 3,5 одсто, а једино је у овчарству раст од 1,5 одсто. Број стоке у централној Србији је изузетно мањи у односу на северни део, што говори да су та газдинства подложнија негативним ефектима баш због тога што се ради о мањим запатима, истиче Будимовић.
Када говоримо о производњи меса, упркос паду броја грла, она је још увек довољна за сопствене потребе и за неке благе тржишне вишкове. Међутим, чињеница је да смо изгубили тржишта за извоз јунећег меса квалитета „беби биф“ у Европску унију и да је тај извоз прошле године износио свега 500 тона, а имамо квоту од 8.870 тона, тако да је реализовано свега 3 до 5 одсто од укупне квоте. Производња млека је на годишњем нивоу од 1,47 милијарди литара, од чега неких 850 милиона литара уђе у прерадне капацитете и предмет су премија, док други део те производње заврши у сопственој производњи, пласману на зеленим пијацама или на исхрану младунаца. Ако се настави овакав тренд нећемо имати довољан број музних грла и стеоних јуница. Према подацима из 2021. године, производња говеђег меса је на нивоу од 77.000 тона, свињског меса 300.000 тона, 31.000 тона овчијег меса и 110.000 тона живинског меса. Када говоримо о свињском месу, треба напоменути да је самодовољност производње на неких 90 одсто и наше компаније које се баве прерадом и производњом производа од меса углавном су окренуте увозу тог меса, поготово што је оно јефтиније него у Србији. На годишњем нивоу се произведе 1,7 милијарди комада јаја, док је производња меда у последњих неколико година у експанзији и по броју кошница и по извозу, па је тако 2021. године произведено 7.438 тона меда, а број кошница је 976.000.
ПОВЕЋАНА ПОТРОШЊА МЕСА И МЛЕКА ИЗ УВОЗА
Према подацима Републичког завода за статистику просечно се годишње произведе око 73,9 килограма меса по становнику у Србији, док је потрошња неких 40 килограма. Однос потрошње свињског и живинског меса креће се у смеру повећања коришћења пилећег меса у исхрани становништва, док је потрошња свињског меса у паду. Када говоримо о потрошњи млека и млечних производа, то је на нивоу од неких 180 литара по становнику. У 2022. години извоз је реализован у вредности од 4,8 милијарди евра, увоз 3,1 милијарду евра и суфицит је 1,7 милијарди, што је 10,8 одсто мање него 2021. године. Предмет ове спољнотрговинске размене су примарни производи у пољопривреди, тако да се не говори о вишим фазама прераде, односно додатној вредности производа. С тим у вези, када говоримо о сточарској производњи, спољнотрговинска размена је била око 816 милиона евра, на увоз је потрошено 551,6 милиона евра, дефицит је износио 286,8 милиона евра, што значи да се беспотребно много пара троши на увоз млека и меса.
-Како би се унапредило пословање неопходно је укинути све мере ограничења у сточарству за коришћење буџетских средстава, подстицаје и премије треба реализовати у што краћем временском периоду, појачати контролу да увоз замрзнутог свињског меса искључиво иде у прераду и повећање броја матичног стада, нарочито говеда и свиња, закључио је Будимовић.
На седници Парламента привредника формирана је Секција за сточарство и прераду сточарских производа РПК Браничевског и Подунавског управног округа и за председника је именован Ненад Стојадиновић из предузећа „Храстовача“.
АФРИЧКА КУГА СВИЊА
У другом делу састанка који је РПК реализовала у сарадњи са Ветеринарским специјалистичким институтом, Управом за ветерину и Организацијом за храну и пољопривреду Уједињених нација, говорило се о превенцији и контроли Афричке куге свиња и значају примене биосигурности на фарми.
Основне информације о болести, епизоотиолошкој ситуацији у Европи и региону, изнео је проф. др Дејан Крњаић, ФАО интернационални експерт. Афричка куга свиња је уништила скоро трећину свиња у свету и ради се о огромном злу које ће из корена уништити српско село, пошто мере које се спроводе нису дале велики резултат. За сада не постоји вакцина и једино може да се врши контрола, односно превенција по откривању заражених животиња, методом такозваног нешкодљивог убијања. Сам вирус који узрокује ову болест је изузетно отпоран и може јако дуго времена опстати у самој средини.
-Болест има релативно кратак инкубациони период, али чак два дана пре појаве клиничких симптома може доћи до излучивања вируса, што је велики проблем, јер практично и животиње које су клинички здраве могу у себи да носе вирус. Што се тиче директног преношења, битан је контакт животиње са дивљим или домаћим свињама. Што се тиче индиректног преношења, огроман проблем је исхрана помијама, а сигурно могу да буду интересантни и механички вектори попут мува и глодара. Контаминирана храна за животиње, вода и простирка, објекти и предмети, могу да буду проблематични у преносу вируса. Преко 90 одсто свих животиња које оболе угину и ради се о класичном хеморалгичном обољењу, које је праћено крварењем, цијанозом, високом температуром, малаксалошћу животиња, губитком апетита и нервним симптомима. Ради се о веома подмуклој болести која полако улази у популацију и увек има неку резерву. Најважније карактеристике ове болести су ниска контагиозност и висока продукција вируса, који дуго могу да преживе у средини. Превенција се састоји у ограничавању кретања животиња, строгом контолисаном приступу на фарми и забрани исхране помијама. Биосигурност је кључ спречавања појаве болести, закључио је проф. др Дејан Крњаић.
О епизоотиолошкој ситуацији у Републици Србији, Подунавском и Браничевском управном округу, говорила је др сц. вет. Милена Живојиновић, шеф Одељења за епизоотиологију Ветеринарског специјалистичког института Пожаревац, док је о корацима који се морају предузети након постављања сумње или потврђивања Афричке куге свиња ради испуњења захтева за надокнаду штете, излагала др вет. мед. Соња Пауновић, шеф Републичке ветеринарске инспекције за Браничевски управни округ и руководилац Регионалног кризног центра Пожаревац.
Скупу су поред великог броја пољопривредних произвођача, присуствовали представници Управе за ветерину Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, Ветеринарске инспекције, Пољопривредне саветодавне и стручне службе Пожаревац, директорка РПК Браничевског и Подунавског управног округа Тамара Ивковић, директорка Ветеринарског специјалистичког института Пожаревац др Милица Лазић, директор Директората за парламенте привредника Нермина Љубовић.
Дарко Динић