ИСПИТ ЈЕДНОГ ДРУШТВА – РЕСОЦИЈАЛИЗАЦИЈА ОСУЂЕНИКА
Казна затвора у модерним демократским друштвима напустила је концепт чисто репресивне санкције. Деценијама уназад додаје јој се корективна функција, што подразумева рад са осуђеницима са циљем кориговања понашања, како би након одслужења казне затвора била могућа њихова потпуна интеграција у друштвену заједницу. Зато је неопходно улагати у што успешнију реинтеграцију бивших осуђеника у социјално окружење, јер се тиме активно доприноси превенцији криминала.
Значајну улогу у раду са осуђеним лицима има служба за третман током издржавања казне, али и повереничка служба која наставља рад након издржане казне и изласка на слободу. Неопходно је постојање система на нивоу државе који ће омогућити осуђеним лицима нормалан наставак живота по изласку на слободу. То, између осталог, подразумева и препознавање бивших осуђених лица као осетљиве групе која је у ризику од сиромаштва и вршења новог дела, па им се пружа одређена врста помоћи.
ЗАПОШЉАВАЊЕ ЈЕ КЉУЧНО
Тренутна пракса у Србији је таква да се за сва осуђена лица која напуштају заводску установу, предвиђа једнократна новчана помоћ. Пре истека казне осуђеницима се помаже да добију нова лична документа уколико су им истекла. У заводима добијају све потребне информације у вези са јављањем у матичне центре за социјални рад ради добијања једнократне помоћи. У казнено – поправним установама добијају информације и контакте надлежних филијала фонда за здравствено осигурање како би регулисали здравствено осигурање. Такође, добијају бројеве телефона свих потребних државних институција као и невладиних организација које се баве пружањем помоћи бившим осуђеницима у вези смештаја, проналаска посла, израде докумената итд…
Иначе, сматра се да је потребна шира подршка владиног и невладиног сектора како би се помогло овим људима да се што лакше поново укључе у заједницу и реше проблеме који могу да се појаве, посебно када је реч о особама које немају подршку породице која је од кључног значаја за сваког осуђеника, како док је на издржавању казне, тако и након њеног истека. Изостанак шире и систематичније подршке је ризик за чињење новог кривичног дела.
У Служби за третман КПЗ Забела кажу да је дошло до смањења стопе поврата захваљујући програмима обуке за дефицитарна занимања који се организују у казнено – поправним установама од 2011. године до данас.
Запошљавање након одслужене казне је кључно за успешну реинтеграцију бивших осуђеника. Поред зарађивања новца, обезбеђује и структуру друштвеног живота и дневну рутину, испуњава време, даје шансу за проширење социјалних контаката и укључивање у заједницу са другим продуктивним појединцима. Због тога је запослење врло важан сегмент, јер бившим осуђеницима даје шансу за нови почетак и равноправан статус у друштву.
ПРИПРЕМЕ У ЗАВОДИМА
Током извршења казне затвора, у складу са могућностима казнено – поправног завода у коме се извршава казна, осуђена лица могу да буду радно ангажована. Особа се пре укључивања у рад, уколико није те послове обављала на слободи, прво обучава и све време налази под супервизијом професионалаца из области рада који су стално запослени.
У Казнено – поправном заводу Забела већ 12 година се ради на стручном оспособљавању, односно стручним обукама осуђених лица. Организује се укупно пет обука. То је обука заваривања за три врсте заваривања, аргонским, ЦО2 заваривањем и електролучним заваривањем, обука за израду и монтажу намештаја од плочастог материјала, за штампање техником ситоштампе, производња раног поврћа у затвореном простору и оно што се показало осуђеницима као најзанимљивије, обука из пекарства где савладавају израду лиснатог теста и пецива, хлеба и израду бурека.
Обуке су сертфиковане и обављају се у сарадњи са стручним верификованим установама. На сертификатима које осуђеници добију по завршеном курсу, нигде не стоји да су стечени током издржавања казне. То је веома важно, јер се на тај начин спречава стигматизација по изласку са издржавања казне, кажу у Служби за третман КПЗ Забела.
ПРИЧА ПЕКАРА ИЗ ЗАБЕЛЕ
-Када сам дошао на издржавање казне, заправо ми је мој васпитач рекао да има разних курсева. Ја сам се пријавио за један, пекарски курс, на коме се учило о производњи хлеба, пецива и бурека, прича унутар своје забелске пекаре осуђеник В.С.
Обуку која се састојала од теоријске и практичне, похађао је три месеца и завршио, како каже, све у року, научио је занат:
-Задовољан сам, да. Научио сам да радим све у пекари. Док сам био напољу мало сам радио, али овде сам изучио и завршио занат пекарски. Обучио сам се комплетно, јер раније нисам знао ово све да радим. Корисно користим своје време овде и прилику да наставим да радим и да се даље усавршавам у занату. Научио сам овде да правим хлеб, данска лисната пецива, жу-жу, паштетице, бурек. Највише ми се свиђа бурек, најизазовније је, најтеже да се прави, а затим додаје:
-За овај курс сам одлучио зато што је то дефицитаран занат, нема радника, добро је плаћен и мени се свиђа, то сам мало и радио пре. Одлучио сам за тај занат и зато што сам мислио да ћу брзо и добро да га савладам. Када изађем, наставићу да се бавим овим послом. Мислим да нећу имати проблема при запошљавању јер сам добар пекар.
Важан мотив да савлада пекарски занат му је и породица која га чека по изласку са одслужења казне. Наиме, има мало дете:
-На издржавању казне сам постао отац и имам план, када изађем могу од овог посла да издржавам своју породицу.
-Значајно ми је што сам добио сертификат јер је потребан приликом запошљавања без обзира што сам добар мајстор. Боље је да имам сертификат и јако ми је значјно што сам уз помоћ васпитача, наставника и инструктора успео да га добијем. Не знам ни колико бих имао времена напољу да завршим обуку.
Део свог времена В.С. је радно ангажован у затворској пекари. Ради се до осам сати дневно што је зависно од обима посла. Осим тога, бави се спортом и рекреацијом. Тренутно је то теретана и оно што је доступно, стони тенис, кошарка. Гледа и ТВ програм, прати спорт, вести, воли квиз „Слагалица“…Такође, каже:
-Имам могућност да телефонирам породици, право на посете. Пре сам имао две посете месечно па су ми одобрили три. Можда ће бити и чешће.
У Управи наводе да осуђеници имају психосоцијалну подршку, право на виђења са породицом. Паралелно са посетама чланова породице са избијањем епидемије корона вируса осуђеним лицима је дозвољено да комуницирају са породицом путем вибера и скајпа. Комуникација је на овај начин и данас омогућена у заводима у којима је уведена током пандемије.