Полагањем венаца крај спомен обележја на Сојином салашу, недалеко од Пожаревца, обележен је 8. јун, дан када је на овом месту донета одлука o подизању устанка против окупатора у Другом светском рату.
Овај датум обележили су Окружни одбор Социјалистичке партије Србије, Градски одбор социјалиста Пожаревац, Општински одбора СПС-а из Малог Црнића, као и Удружење бораца народно – ослободилачких ратова.
Председник Окружног одбора СПС-а Милић Јовановић подсетио је пристуне на овај, како је рекао, историјски важан догађај.
Јовановић је нагласио да је ово година у којој се славе 80-а годишњица победе над фашизмом и успомена на веома важан догађај из историје нашег краја, са жељом да ниједна страница славне ослободилачке прошлости не избледи и не пређе у заборав.
– Настојаћемо да младим генерацијама оставимо у наслеђе највеће моралне и патриотске вредности, а то је слободна и независна држава Србија и достојанство српског и свих народа који у њој живе. Комунисти из пожаревачког округа су на Сојином салашу донели историјску одлуку – да се отпочну припреме за револуцију и народноослободилачку борбу и тако подрже став централе партије о покретању устанка против окупатора. Зато се овом приликом подсећамо на 8. јун 1941. године, када се на овом месту окупило руководство партије, да би донело важне одлуке које ће имати историјски значај.
– На овом месту, на коме се налазио летњиковац др Соје Лешевић, смештен недалеко од града, био је довољно безбедан да се на њему окупи руководство партије за цео тада Пожаревачки, а данас Браничевски округ, истакао је Јовановић и додао:
– Била је то Окружна конференција комунистичке партије Југославије на челу са Момом Марковићем, чланом покрајинског комитета за Србију. На конференцији је присуствовало осамнаест делегата из целог округа. Овај састанак је одржан у складу са директивом партије, да се пре свега, од становништва прикупи оружје,преостало од југословенске војске која је капитулирала под налетом окупатора. Оружје би се употребило за покретање општенародног устанка, односно социјалистичке револуције, истакао је Јовановић.
На конференцији је формирана војна комисија, на челу са Аврамом Трифуновићем из Александровца. Њихов задатак био је да се организују комунисти, али и други родољуби у борби против окупатора. Донете су веома значајне одлуке које ће за последицу имати покретање оружаног устанка у нашем крају, наравно када за то буде донета одлука партије.
– Искра који су на овом месту запалили млади и храбри људи, ускоро је разбуктала велики пламен патриотске борбе против фашистичког окупатора. Формиран је Пожаревачки партизански одред који је у свом саставу окупио око 1.500 бораца, а до краја рата дао тринаест народних хероја. Међу истакнутим партијским следбеницима нашао се Вељко Дугошевић, који је са првим партизанским групама учествовао у оружаним нападима на непријатеља, наставио је Милић Јовановић:
– Командант пожаревачких партизана Вељко Дугошевић погинуо је бранећи одступницу својим друговима. Међу првим партизанским борцима из овог краја, проглашен је за народног хероја. Одред ће се борити све до ослобођења 1944. године. У борбама широм некадашњем Пожаревачког, а данас Браничевског округа, пале су стотине бораца и хиљаде родољуба. У тренутку када је ратна срећа напустила окрутног окупатора, пробудио се руски џин са истока и полако потиснуо немачку војску. Било је велико страдање за слободу града. Зато су се пожаревљани часно одужили ослободиоцу. Са немерљивим пијететом истичемо чињеницу да наш град чува успомену на те хероје. На Чачалици се налази јединствени живи споменик на свету , спомен костурница у којој се налазе остаци 441 погинулог црвеноармејца. Над њима расту и чувају их брезе из подмосковља, из нашег братског града Волоколамска.
– Издржали смо и све то превазишли заједно, јер само тако је лакше и делотворније. Изборили смо се са разним недаћама, јер смо се држали заједно. Зато, будимо заједно и у наредном периоду, градећи слогу онако, како су то чинили делегати Окружне конференције КПЈ приликом доношења исторске одлуке о одбрани земље на Сојином салашу, поручио је председник Окружног одбора СПС-а, Милић Јовановић.
Р. Н.