2019-06-07T14:53:43+02:00 7. јуна, 2019. 14:53 |

НА СПОМЕН ОБЕЛЕЖЈУ СОЈИН САЛАШ KOД ПОЖАРЕВЦА: Сећање на почетак борбе против окупатора

 

Полагањем венаца на Спомен обележје Сојин салаш надомак Пожаревца, Окружни одбор СПС, Градски одбор социјалиста Пожаревац, СУБНОР Пожаревац и Општински одбора СПС-а из Малог Црнића, обележили су прошлог петка 8. јун, дан када је на овом месту донета историјска одлука o подизању устанка у овом крају против окупатора у Другом светском рату.

Председник Окружног и члан Главног одбора Социјалистичке партије Србије Милић Јовановић подсетио је да је спомен обележје на некадашњем салашу др Соје Лешевић подигнуто 1981. године, четрдесет година после доношења одлуке о припреми организованог отпора против окупатора у овом крају.

-Својим присуством чувамо тековине значајних историјских датума за тада Пожаревачки, а данас Браничевски округ. Значајни датуми наше историје увек су били и остали покретачке заставе за све праведне борбе нашег народа. Зато се овом приликом и присећамо 8. јуна 1941. године, када су се на овом месту окупили комунисти, млади људи патриоте и револуционари, како би се договорили о организованом оружаном отпору фашистичком поробљивачу. Скоро четири деценије окупљамо се на овом месту присећајући се људи који су донели значајне одлуке за припрему устанка, који се догодио само месец дана након одлуке Конференције КПЈ, рекао је Јовановић.

О састанку и одлукама на Сојином салашу говорио је и доктор историјских наука Мирољуб Манојловић, који је истакао да су се на овом скривеном месту надомак Пожаревца, састали људи из тадашњег Пожаревачког округа, који се ниси мирили са окупацијом.

-Учеснике историјске конференције међу којима су из Пожаревца били Богољуб Стојановић Тина, Божидар Димитријевић Козица, Роксанда Игњатовић, Радица Цвејић, Вера Милетић, Слободанка Стефановић… предводио је члан Покрајинског комитета комунистичке партије за Србију Мома Марковић.

Резултат ове Конференције је оснивање Војног комитета на чијем челу су тада били људи попут Аврама Трифуновића, Вељка Дугошевића, Јована Шербановића, млади СКОЈ-евци. Ово меморијално место морало би заувек да живи у нашим сећањима, да га посећујемо и да младе нараштаје подсећа на то да су родољуби овога краја пре више од 70 година добро знали шта доноси окупација, а шта борба против ње, истакао је др Манојловић.
У наставку програма, песник Драгиша Живадиновић казивао је своје стихове.