Женски фудбалски клуб „Пожаревац“ основан је 1995. године под именом „Бусије“. Три године касније Тања Илић (1988) почиње да тренира и игра фудбал у овом клубу. Стандардна је првотимка у одбрани.
-Почела сам да тренирам 1998. године, а од јанура 1999. имам прву регистрацију. Са десет година у млађим категоријама, а касније постајем и стандардна првотимка. Верна сам матичном клубу и никада нисам играла у неком другом, мада је било понуда. Имам најдужи стаж у ЖФК Пожаревцу. Играћу фудбал још мало, дошло је време растанка. Петнаест година сам првотимка, а то је дуг период и вредан јубилеј, каже Илићева.
Пуних 18 година верности пожаревачком клубу су и велика љубав према фудбалу и спортском животу.
-Живим у Петки која је десет километара удаљена од града. Свих ових година путовала сам на тренинге и утакмице у Пожаревац. Имам пуно разумевање и подршку родитеља. Мој отац Синиша Илић је играо такође фудбал у Дунавцу, а потом био и републички судија. Још увек је активан као делегат у МФЛ Дунав.
Да спорт и школа могу упоредо потврђује твој пример.
-Завршила сам Високу техничку школу и постала струковни инжењер прехрамбене технологије за угљенохидратне производе.Тренутно сам без запослења. Фудбал ми није правио проблеме да завршим студије. Напротив давао ми је снагу и вољу да успем.
Спорт спаја људе и оплемењује их. Дружења са људима дају могућност нових животних ангажовања.
-Друштвено сам активна. Поред фудбала и школовања ангажована сам и на друштвено политичком плану. У овом сазиву сам одборник у Скупштини града Пожаревца где активно учествујем у раду локалне самоуправе. И та активност ми не смета да се бавим и даље мојом великом младалачком љубављу, фудбалом. Наравно по завршетку играчке каријере определићу се за позив фудбалског тренера или судије. Положила сам тренерски испит и добила баш првог марта ове године УЕФА „Ц“ лиценцу, каже Тања Илић.