НА ЗАХТЕВ ЧИТАЛАЦА: Ко није хуман према животињама, није ни према људима

Ових дана на пар места у граду запазили смо неколицину људи који су крај контејнера остављали посебно припремљену храну и грануле. Интересујући се о чему је реч, сазнали смо да је у питању лична иницијатива да се помогне напуштеним животињама, првенствено псима, док нас је даљи разговор одвео на адресу Слободана Којића, кога велики број Пожарељана зна као Бобана.

Сусрет на капији одаје нам добро познати лик човека који је деценијама био редовни учесник Љубичевског вишебоја и галопских трка. Уз домаћина, у дворишту нас дочекују и два пса.

– Немојте да се бојите, уђите! Пас уколио није изазван неће да нападне. И ако видите напуштеног пса или мирно прођите или спустите руку крај себе. Само ће да вас оњуши, успостави контакт и стекне поверење, каже Бобан упознајући нас са мужјаком Џонијем и женском Астром.

– Обоје сам их удомио. Џони има надимак Беба, који су му дала деца из околине играјући се свакодневно са њим, јер је заиста као беба. Астра се још увек социјализује, јер је нађена напуштена, повређена и преплашена на Каналу у Костолцу.

Како у разговору сазнајемо, Којић већ дуго сопственим средствима купује стари хлеб, маст из једне печењаре, изнутрице и све то сатима припрема, а уз помоћ хуманих истомишљеника овако припремљену храну  и грануле односи на места где се најчешће окупљају напуштени пси.

– Многи од нас нису припремљени ни васпитани да држе животињу у кући или стану. Људи добију на поклон женку пса која остане скотна и онда је без срца оставе крај контејнера или у неком напуштеном дворишту. И ето проблема. Превентива је стерилизација, а туга је када видите напуштеног и болесног пса или читаво легло у картонској кутији. Нити је људски, нити хумано. Страх ме је и да поменем колико појединаца  малтретира животиње, па их чак и трује. За то треба законски да се одговара,  вели Слободан који је васпитаван у духу неговања и бриге о животињама јер је његов отац Жикица био ветеринарски инспектор и својевремено један од оснивача ветеринарске амбуланте на забелском путу.  

Током разговора придружује нам се Јовица Станков, у Пожаревцу познат као ветеринар широког срца.

– Јоца је ту у пола ноћи ако треба. Ако нађемо неко болесно или повређено штене, док не стане на ноге, Јовица нема мира, а то није ни једноставно ни јефтино. Такав је човек, каже Бобан који је у суседној просторији већ припремио храну за псе и пакује је у посебне посуде које ће неколицина његових пријатеља однети на  различита места и нахранити напуштене псе.

– Ако нисмо хумани према животињама, нећемо ни према људима. То је исконски. Сећајући се неких времена, када куја треба да се окоти бирало се коме ће се дати штенад. Данас је тога све мање, отуђило нас је много тога, а и ја Џонија и Астру највероватније нећу имати коме да поклоним, већ ће остати са мном и мислим да је тако  најбоље, каже Којић.

Завршавајући посету овом хуманом човеку, на капији срећемо пар његових истомишњеника који су дошли по припремљену храну не би ли је однели напуштеним псима. Сусет са Слободаном Којићем, Јовицом Станковим и неколицином људи широког срца даје енергију и буди веру да је овакав потез и више од доброте. Какви смо према животињама, такви смо и према ближњима и у крајњем реду – према себи. Није тешко бити хуман.

Придружите се и ви 

Позивамо вас да заједно исписујемо објаве на тему „Некада и сада“, са обухватом Браничевског управног округа.  Циљ је да упоредо представимо промене које су се дешавале око нас, било да су допринеле напретку или назадовању.

Отуда вас позивамо да са нама поделите фотографије призора из даље или ближе прошлости и у актуелном тренутку, уз објашњење о томе шта је представљено на фотографији, каква врста промене, сматрате ли то добрим или лошим примером.

Наглашавамо да је важно да су фотографије ваше, као и да ће их редакција „Речи народа“ користити само за потребе рубрике „Некада и сада“, на сајту „Реч народа“, ФБ профилу „Реч народа“ и новинама „Реч народа“.

Влада Винкић