Према државном календару празника, првомајски се обележавају нерадно до среде, 4. маја. Они који имају могућности, пословне и финансијске, одлучили су да их прославе на нешто удаљенијим српским дестинацијама. Већина анкетираних Пожаревљана, пак, провешће их у родном граду или ближој околини.
Снежана Стокић из Пожаревца:
Снежана Стокић
-Као и за Васкрс, тако и за Први мај, већи део празника проводим код куће, поред штедњака, кувајући и спремајући да угостим своју децу и унуке. То не значи да не бих волела да ове празничне дане проведем негде у природи или можда да отпутујем на неколико дана у посету код рођака, можда чак до неке бање. Међутим, ово последње за мене је само жеља, јер путовање у бању или на планину, подразумева и већи трошак, што ја као пензионер себи не могу да приуштим.
Није ово први пут да остајем код куће и ранијих година је тако било. Увек су некако недостајале паре да се оде на неки излет или годишњи одмор.
Златко Златковић из Салаковца:
Златко Златковић
– Као и годинама уназад првомајске празнике проводим у Винцима, где имам викендицу. Обожавам то место, јер одмалена тамо проводим слободно време са породицом.
И овога пута неће изостати гулаш, роштиљ, ракијица и пиво и незаборавно дружење са рођацима и пријатељима.
Владанка Стојановић из Београда:
Владанка Стојановић
-Ја сам у гостима код сина и снаје. Живим у Београду, родом сам из Голупца, а у Пожаревцу ми живе деца, тако да сам чест гост у овом крају. Користим сваки слободан период да дођем у Пожаревац, па ми је то већ прешло у навику, овде сам за сваки празник, за Нову годину, Божић, Васкрс и Први мај.
Пошто сам пензионерка, радије волим да дођем и празник проведем са децом, него да отпутујем негде до неке туристичке дестинације, а и путовање изискује велике трошкове, треба имати пара за тако нешто.
Миљан Стојановић из Пожаревца:
Миљан Стојановић
-После две године паузе због епидемиолошке ситуације, коначно ћу се опустити и надам се незаборавно провести за празник. Са породицом путујем на Фрушку Гору код рођака. Тамо је предивна природа и долазе људи из свих крајева Србије.
Наравно, и овога пута неће изостати окретање јагњета на ражњу и хладно пиво.
Јана Стојковић из Пожаревца:
Јана Стојковић
-Првомајски уранак проводим са другарима у природи. Правићемо роштиљ и вероватно га продужити на два дана. Углавном се на тај начин окупљамо током првомајских празника. Направимо заједнички буџет, поделимо трошкове и буде нам лепо.
Нама је важно да смо заједно.
Срђан Глишић из Пожаревца:
Срђан Глишић
-Конкретно 1. мај, као и дан после, проводим са девојком и друштвом на викендици. Окупљамо се сваке године, независно од времена. Славили смо 1. мај и ранијих година, па тако и у претходне две, упркос пандемији. Важно је да је добро друштво и расположење. Припреми се роштиљ, ту је и музика…
Немамо новца за нека даља путовања, то остављамо за летњи период. Првомајске празнике проводимо у пожаревачком крају.
Вељко Трифуновић из Пожаревца:
Вељко Трифуновић
– Празничне дане у оквиру 1.маја по традицији проводим на Сребрном језеру. То су за породицу и мене дани одмора и опуштања који пријају, имајући у виду да и супруга и ја обављамо посао чије је радно време специфично и сменско. За Празник рада смо на том месту, па и у доба короне, јер смо били у породичном кругу, или уз најближе пријатеље лагану музику и домаћу трпезу. Овај празник је за мене посебан јер буди лепа сећања на оца Зорана чији је датум рођења 2. мај и враћа у време уранака које смо са њим до пре неких петаестак година обележавали на обали Велике Мораве у Љубичеву уз обавезно прасе на ражњу или роштиљ. Овај празник обележавамо у нашем округу, јер читав предео нуди изузетно окружење ништа мање лепо од осталих дестинација у Србији.
Миодраг Лазаревић из Пожаревца:
Миодраг Лазаревић
– Празнику рада, Првом мају, радују се и одрасли и деца. Не ради се неколико дана, па ако се споји с Ускрсом, ето малог годишњег одмора. Некада је отац преко синдиката у предузећу добијао свињске полутке или хомољско јагње, које смо окретали на ражњу код тетке у дворишту. Одлазило се и у оближња излетишта на уранак, где су кампери дочекивали првомајско јутро и распаљивали роштиљ. Најчешће се то дешавало поред Велике Мораве, код Љубичевског моста, уз помешану музику трубача и учесника „Гитаријаде“.
Године чине своје, па се сада траже мирнија места, у кругу породице, да се прослави овај међународни празник. Бићу опет поред реке, али овог пута то је Дунав и Винци.
