Један од најбољих и најцењенијих стишких хармоникаша Велибор Стојановић Џога остаће упамћен у естрадном свету као најбоља друга хармоника Југославије. Иако је са супругом Аницом још далеке 1967. године основао свој оркестар, у народњачком свету је постао познато име као друга хармоника, свирајући са скоро свим познатим оркестрима на наступима или је на носачима звука пратио познате певаче и свираче са својом хармоником, највише свирајући терцу. Скоро да нема оркестра у овом делу Србије са којим није свирао и као друга хармоника својим топлим музичким преливима складно се уклапао у све замисли аутора и извођача.
Веља Џога, како га сви из милоште зову, један је од најспецифичнијих и најомиљенијих хармоникаша на естради, јер је током читаве каријере, пуних пет деценија, као друга хармоника свирао са најпознатијим инструменталистима Мирославом и Велизаром Матушићем, Витомиром Животићем, Тихомиром Пауновићем, Јованом Станојевићем, Новицом Николићем Паталом, и сарађивао са познатим интерпретаторима народне музике, као што су: Гордана Стојићевић, Изворинка Милошевић, Слободан Лекић, Новица Урошевић.
Без обзира на стечену афирмацију најбоље друге хармонике, не треба заборавити да је Велибор Стојановић пола века успешно водио свој оркестар и свирао прву хармонику. У том времену је компоновао, аранжирао и са својим оркестром као пратња на носачима звука забележио на стотине музичких нумера објављених на плочама супруге Анице и других популарних певача.
ПРАТИО НАЈВЕЋЕ ЗВЕЗДЕ
Са својим оркестром и другим ансамблима народне музике свирао је на концертима диљем бивше Југославије и у иностранству и пратио највеће звезде народне музике, као што су: Лепа Лукић, Гвозден Радичевић, Вера Матовић, Снежана Ђуришић, Зорица Марковић, Ангел Димов, Вера Нешић, Зорица Минић, Раде Петровић, Гордана Стојићевић, Изворинка Милошевић, Нада Топчагић и многи други. Са оркестром “Весела Шумадија” Миодрага Илића, пратио је популарне певаче на вишемесечним турнејама, али по препознатљивом систему као друга хармоника. Са оркестром Тихомира Пауновића је у београдском Дому синдиката пратио највеће звезде народне музике у серији концерата за незаборав.
-Нема оркестра са којим нисам свирао. Често ме је ангажовао мој кум Витомир Животић да свирам на снимањима са њим, што је за мене била велика част. После концерта у Дому синдиката позвала ме је Нада Топчагић. Питала ме да ли желим да кренем са њом на промотивну турнеју по Западној Европи, под називом „Треба ми раме твоје”, како је рекла да будем њен хармоникаш? Како сам могао да одбијем Наду Топчагић, једну од највећих звезда народне музике, која је баш мене изабрала да будем њена музичка пратња на тако великој турнеји, присећа се Веља.
Зашто су поред толико хармоникаша сви баш Вељу Стојановића Џогу звали да свира и како је постао најбоља друга хармоника?
-У време када је мој брат Драгослав Живановић Троша био веома популаран, а ја са супругом Аницом имао веома цењен оркестар, позове ме једног јутра брат Троша да ме нешто пита. Пошто смо живели у истом дворишту, без обзира што су мој отац Жарко и његов отац, а мој стриц Душан, физички поделили плац на два дела и даље смо били као једна породица. Помислим, о чему да разговарамо, када смо стално заједно, а он се снебива па каже: “Ја снимам плочу за ПГП РТБ, а немам другу хармонику, па ако би ти хтео…” присећа се Веља и сликовито наставља:
Од тада је Вељина хармоника била сродна са свим хармоникашима на снимањима у разним тонским студијима и убрзо је стекао епитет најпознатије друге хармонике у Југославији.
ТО МОЖЕ САМО ЈЕДАН
Без обзира што је имао велики број наступа са својим оркестром и обавезама око каријере супруге Анице, која је већ била позната певачица са неколико снимљених плоча и хитова, које јој је написао тада најпородуктивнији кантаутор народне музике Новица Урошевић, успевао је Веља да се одазове на све позиве за снимања у студију. Само Тихомиру Пауновићу и Новици Урошевићу са својим певачима је свирао у студију на преко две стотине музичких издања.
Оно што се мање зна у етрадном свету, Веља је компоновао лепа народна кола и аранжмански обогатио неке познате хитове народне музике, али аутори и извођачи су увек били у првом плану и њему је то било мање важно, јер се помирио са судбином да буде у њиховој сенци. Међутим, без обзира на превелику скромност, показао је да поштеним и марљивим радом може и као друга хармоника да буде најбољи.
Тихомир Пауновић је често говорио: “Само један је могао да ми свира тако добро терцу (другу хармонику), а то је Веља Стојановић”.
Велибор Стојановић је рођен 30. децембра 1943. године, у Сиракову као син јединац мајке Радмиле и оца Жарка. Одрастао је у заједничком домаћинству са три године старијим братом од стрица Драгославом Живановићем Трошом, крај кога је заволео хармонику и који му је показао прва слова музичке азбуке. Даље усавршавање је наставио код легендарног Витомира Животића, све док није довољно савладао тајне музицирања на овом инструменту. У Стигу је тада било добрих музичара са којима је пекао занат, све док се није прикључио познатом ансамблу “Весела Шумадија”, који је успешно водио Миодраг Илић.
Некако у то време је упознао талентовану певачицу Аницу Миленковић, која је крај њега усавршила музицирање на хармоници и са којом се убрзо после тога оженио. Попут Радојке и Тинета Живковића, Аница и Веља Стојановић су били права атракција и најпопуларнији брачно естрадни пар у Стигу и Подунављу.
ПРИЈАТЕЉ РУБРИКЕ
