Николај Пекић, матурант Пожаревачке гимназије на природно-матемтичком смеру. Можемо да га опишемо као преданог, пожртвованог и вредног младог човека. Прави је пример брату и сестри којима у свему несебично помаже. Воли уметност и науку. Сматра да је у њима садржана срж људског ума, као и сврха нашег постојања. Заљубљеник у класичну музику, посебно оперу која га је инспирисала да упише музичку школу на одсеку соло певање. Одмалена тежи природним наукама,а посебно биологији и хемији. Како је растао та љубав проширила се на медицину и микробиологију. Учи их са пуно љубави, разумевања. Највише му се у њима допада систематичност, као и лака проверљивост података. Николају није важно ни када ни где учи, важно му је само да има довољно добру методу за учење. Током година школовања методе је мењао и прилагођавао према комплексности и обиму градива и садржаја које учи. Учи уз помоћ материјала са интернета, јутјуба, али и користи стручну литературу коју позајмљује из библиотеке. 

Током гимназијских дана учествовао је на државном такмичењу из биологије и хемије. Похађао је семинар биологије у Истраживачкој станици Петница. Као члан тима освојио је треће место на Међународном такмичењу у дизајнирању игрица на француском језику. Био је члан Лингвистичке секције, секције Академског писања и певао је у школском хору. 

Александра М. Милојковић, професорка биологије, рекла је: 

– Николај Пекић, небрушени дијамант, дечак широких видика и могућности, благе нарави, хуманиста! Дечак који има унутрашњу потребу за целоживотним учењем. Имала сам задовољство да упознам Николаја и да видим његове прве кораке у гимназији и нарочито задовољство да пратим његово успешно стасавање и израстање у академског грађанина. Са задовољством кажем – Николај Пекић, матурант Пожаревачке гимназије, будући студент Медицинског факултета и будући лекар добре душе! Знам да ће Николајеви пацијенти наићи на топлу реч, емпатију и знање (стручност). Николај је у својој лепези разноликих интересовања сачувао посебно место за биологију, област у којој показује висок ниво разумевања, радозналости и љубав. Усваја знања великом брзином и са лакоћом. Поседује способност да своје знање пренесе својим вршњацима на академском нивоу. Краси га благост и стрпљење током комуникације са вршњацима. Изузетно је културан и лепо васпитан младић. Осим истрајности, на даљем путовању, желим му да сачува своје карактерне особине које, данас, постају реткост.

У слободно време воли да чита, најчешће класике који су по њему ванвременски, неефемерни. По Николају, добра је она књига која има занимљиву причу, ликове који су упечатљиви и тему која мора бити непролазна али и да се може на неки начин актуелизовати. У наредних неколико година себе види са књигом. Чак и након школовања  жели да негује  радост и чека да свој последњи атом снаге уложи у знање.

Николајеви родитељи, Марко и Андријана, труде се да њихов син схвати да је успех искључиво његов. Плод његовог рада и труда. Мотивација је према њима нешто што је неопходно у животу сваког човека а они то чине разговорима и молитвом, јер молитве родитеља су благослов за децу. 

Весна Милић, професорка срспког језика и књижевности, рекла је: 

-Када говорим о Николају, приповедам о племенитости. Плетем причу о несебичности, о љубави према свему што је биће. Када глагољам о Николају, утројим о саосећајности. Роморим песму о разумевању, о обзирности према свему што је жиће. Када причам о Николају, зборим о сазнању. Ћућорим речи о учењу, о радости према свему што је откриће. Такмичења и оцене, опште место; и он их има да подели са свима, али тек племенитости, љубави, саосећајности, радости… Да цео свет наткрили и загрли.

Николај има и занимљиве хобије попут ручног рада, и то хеклање, вез, плетење. Каже да би волео да научи и да шије. Када му време дозволи сакупља лековито биље и од њих прави тинктуре и мелеме. Сматра да би у школи требало да се учи више о лековитом биљу јер је њихов значај неприкосновен када су у питању фармакологија и медицина.

Своју школу, Пожаревачку гимназију, сматра колевком знања и местом где се негује међусобно разумевање и развија здрава компетенција која је изузетно потребна за развој будућих академских грађана.

Share.
Leave A Reply

Skip to content