АРХЕОЛОШКО ИСТРАЖИВАЊЕ СРЕДЊЕВЕКОВНОГ БРАНИЧЕВА
Током овог лета настављена су археолошка ископавања на локалитету „Мали град – Тодића црква” у Старом Костолцу, у оквиру пројекта пожаревачког Народног музеја „Истраживања средњовековног Браничева“, започетог 2007. године. Пројекат финансира Град Пожаревац, а руководилац је археолог Драгана Спасић Ђурић.
Према њеним речима, истражени су бројни објекти из периода од 11. до првих деценија 13. века. Такође су на овом простору истражени и праисторијски, период бакарног доба и времена Костолачке културе, из периода од 3.500. до 2500. гoдине пре нове ере, чије је епонимно налазиште Костолац. Откривени су и остаци из старијег и млађег гвозденог доба, од 8. вeка пре нове ере до краја 1. века наше ере, чији су носиоци на овим просторима били Трибали и Скордисци.
Из времена византијских царева Јована II и Манојла I Комнинa (12. век), истражена су два већа објекта економско – радионичког карактера. Први је био затвореног типа и коришћен је као складиште технолошких сировина за металопрерађивачку прераду, а вероватно и стакларски и керамичарски занат.
Озбиљно се разматрају мере даље заштите и видови туристичко – мезеолошке презентације открића на локалитету „Тодића црква – Мали град“.
О тој теми су вођа пројекта Драгана Спасић Ђурић и директор Народног музеја Пожаревац др Гордан Бојковић разговарали са градоначелником Пожаревца Сашом Павловићем и градским већником Дејаном Крстићем приликом њихове посете локалитету, а циљем да се дође до одговарајућих решења.
Други објекат у непосредној близини је отвореног типа, са оградним полузидом, кровом и два радна објекта у поду, у виду „кадица” коришћених за загревање и прераду метала или стакла. У прилог томе су и открића ливачких гвоздених погача, кокила, бројне камене пећи, металуршки отпад и налази сировине стакла која потиче са истока, из Сирије, Египта, Палестине. Анализе су потврдиле и рециклирање стаклених предмета и њихову прераду у нове.
– Истраживања су интердисциплинарног карактера, јер су у пројекат укључени стручњаци из физике, хемије, археоботанике и других научних подручја. Тренутно се раде изотопске анализе предмета од стакла на Геолошком факултету у Фиренци. Циљ је утврђивање порекла сировине, наводи руководилац пројекта, археолог Драгана Спасић Ђурић и додаје:
– Током ископавања рађена су и археоботаничка узорковања и флотирања, док ће се биоархеолошке анализе радити у Лабораторији за палеоботанику и палинологију на Универзитету у Гронингену. Тако ће се реконструисати економске активности становништва кроз различите временске периоде, праћење развоја пољопривредних делатности и употреба различитих биљних врста. То ће омогућити реконструкцију животне средине и утврђивање потенцијала које је ово подручје пружало у том периоду. Већ су потврђена зрна грашка, проса, ражи, јечма, пшенице, сочива, авдике, коштице винове лозе, брескве и степске вишње, чије је откриће јединствено на простору средњовековне Србије.
Д. Деурић