Седамдесетих година прошлог века, најуноснија најангажованија привредна грана несумњиво је било грађевинарство. Градили су се нови објекти: куће, домови културе, школе, али пре свега производни гиганти. Један од таквих био је и Индустријско-енергетски комбинат (ИЕК) у оквиру кога су се ширили производни капацитети. Тако је 1972. кренула прича о почетку изградње Површинског копа Ћириковац. Сврдок пласирања те идеје и наравно њене реализације неминовно је био у то време јединствени регионални медиј у то време – „Реч народа“
Ускоро треба да отпочне изградња Површинског копа „Ћириковац“ – рударског гиганта који ће заменити скупу и за људе веома тешку експлоатацију црног злата у окну више стотина метара испод површине земље. Тај свечани тренутак можда ће се обавити већ шестог августа, за Дан рудара Србије, који се у Костолцу празније као светковина првога реда. Свеједно, и ако се за неко време одложи, тај подухват заслужује да буде забележен као једна од најзначајнијих у програму средњорочног друштвено-економског развоја општине.
У изградњу Површинског копа Ћириковац треба да се уложи 32 милијарде старих динара од чега ће Индустријско-енергетски комбинат Костолац издвојити близу десет милиона старих динара. То су значајна средства, али која се пласирају на најбољи начин. Јер, треба знати да костолачко угљеносно подручје од око 600 километара квадратних, а да је до сада то и доказано на површини од око 100 километара квадратних. Брдо од Дунава, па према Пожаревцу – читаво је под угљем… На другој страни, то исто је и са подручјем према Кличевцу…
Осим тога доказано је да је костолачки угаљ – лигнит употребљив за производњу електричне енергије, али да се успешно може и оплемењивати у сушени угаљ, брикет, полукокс…Но, обзиром на ситуацију каква у свету влада око употребе угља (уступа у многим случајевима место нафти), његова употреба у перспективи је најцелисходнија у производњи електричне енергије. Комбинат Костолац у том смислу и прави програме свога развоја јер су они сигурни и перспективни.
Интересантно је поменути, да је, иако је било потешкоћа са једном од берлинских фирми закључен уговор о испоруци основне механизације за ПК Ћириковац. Механизација ће почети да пристиже и читав поступак припреме експлоатације, како је у Средњорочном плану развоја Комбината утврђено, треба да се оконча до 1976. године. Те године треба да се оствари 500.000 тона лигнита површинским откопавањем. Већ наредне 1977. године производња угља треба да достигне два милиона тоне да би се 1978. године усталила на планираном нивоу – годишње 2,5 милиона тона лигнита!
Развој Комбината програмира се тако да се напоредо са тим оствари и развој прераде – изградња нове термоелектране. Нови енергетски објекат у Костолцу имао би капацитет 200 мегавата и у њему би се прерађивале готово све количине угља са копа Ћириковац.
Са свим овим припремама у непосредној вези је и напуштање јаме Ћириковац. Све се зна: шта са материјалом из јаме, како ће се окно затворити итд. Али изнад свега и пре свега зна се каква ће бити судбина рудара. Једни ће, најгрубље речено у преквалификацији наћи нова радна места, а они који то желе одлазе, у пензију. Тек, нико није остављен да сам решава овај заједнички проблем.
Међутим, дискусија Драгољуба Јованчића, представника ИЕК –а изречена на последњој седници Општинске скуштине Пожаревац представља мало упозорење да и Комбинат као целина не треба да буде остављен сам себи у реализацији задатака од виталног значаја за читаву комуну. Реч је, наиме, о експропријацији земљишта за површински коп на потезу Кленовник – Ћириковац што у реализацији програма средњорочног развоја мора да буде и задатак одговарајућих органа Скупштине општине и других. Од брзине реализације овог питања зависиће и почетак остваривања планираног, за читаву Општину, значајног дохотка. Зато то и није питање које треба да решава само Комбинат.
П.