Жене у медијима, посебно на управљачким позицијама, далеко су изложеније разним врстама притисака, покушајима дискредитовања и стереотипизацији у односу на мушкарце.
Уз то је новинарство последњих година постало професија жена, из које мушкарци одлазе, између осталог, и због тога што је слабо плаћена и превише стресна.
Да проблеми буду већи, заједничко и женама и мушкарцима у овом послу је да не пријављују притиске, претње.
Поменути наводи део су закључака са пленума “Жене менаџерке у локалним медијина”, одржаног у Врњачкој Бањи.
Петнаест директорки и уредница локалних медија из целе Србије окупила је Асоцијација “Локал прес”, у оквиру Клуба “Зорица Вишњић”.
Учеснице су сагласне у оцени да је пленум потврдио значај оваквих окупљања за укупно унапређење медијске сцене, кроз оснаживање жена које воде локалне медије у Србији.
– Циљ нам је да скренемо пажњу на притиске са којима се суочавају и допринесемо њиховом охрабривању да о томе јавно говоре, као и оснаживању да ефикасније превазиђу неке од проблема. Уз радионицу, посебан сегмент пленума била је сесија са психоаналитичарком, током које су учеснице имале прилику да науче технике за смањење стреса, беса и страха, што је кључно за балансирање пословних и личних изазова, истакла је секретарка “Локал преса” Снежана Милошевић и нагласила:
– Јако је важно да менаџерке локалних медија јавно говоре о проблемима, јер локалне заједнице морају бити упознате са тим колико је посао који оне раде важан и одважан, колико је за то потребно храбрости.
ПРВИ У ЕВРОПИ
Пленум је део пројекта који је подржао “British Counsil”, а његова специфичност је и у истраживању “Опажања и ставови жена на менаџерским позицијама у локалним медијима”, које је прво такве врсте, не само у Србији и Региону, већ и у Европи.
– После тридесет година постојања, Асоцијација “Локал прес” организовала је по први пут скуп жена менаџерки. То се показало да је потреба зато што је све више жена менаџерки, посебно у мањим локалним медијима, навела је испред организатора Снежана Милошевић и додала:
– Разлози за такву иницијативу су бројни. Између осталог, неуспела приватизација медија и то што жене врло често прве добијају отказе, тако су се оне осмелиле и отвориле своје медије. Истраживање је показало да ти мали медији цивилног сектора и менаџерке које у њима раде трпе веће притиске од колегиница у комерцијалним медијима, зато што имају мањи број запослених, зато што су изложене већим притисцима и зато што су жене.
– Отуда и решеност да у оквиру Клуба “Зорица Вишњић”, једна од активности коју желимо у наредном периоду да спроводимо и томе посветимо посебну пажњу јесте ментално здавље и потреба укупног оснаживања, узајамног повезивања жена у локалним медијима и међусобне подршке и помоћи.
У оквиру пројектних активности извршено је и опсежно истраживање:
– Спроведено је међу нашим чланицама, али и међу још неким локалним медијима у Србији. Представља једно од ретких истраживања те врсте, не само у Србији и Региону, већ и у Европи, констатовала је Милошевић и указала не неке од резултата:
- Резултати показују врсте притисака, са чим се све директорке и уреднице суочавају у свом послу, али и породици, потом, како оне то проживљавају и перципирају, какве су последице… Све то врло јасно показује колико је то комплексна и компликована професија у данашње време.
- Између осталог, показало се да су менаџерке више изложене притисцима што је медиј мањи (по броју запослених), потом, да менаџерке углавном управљају колективима у којима су бројније жене.
- Такође, с обзиром на то да је новинарство протеклих година постало женска професија, на скупу је оцењено да је један од разлога то што је слабије плаћена професија, али и то што се жене пре хватају у коштац са тешким и проблематичним темама, јер схватају вредност и битност те професије.
- Показале су се разлике и у томе како се прилази одређеним темама. Менаџерке у комерцијалним медијима, када су изложене притисцима, пре одустају од одређених темама, за разлику од менаџерки у (некомерцијалним) медијима цивилног сектора.
- Заједничко је то што ни једне, ни друге, а, нажалост, ни новинари мушкарци, не пријављују притиске које трпе, што доприноси продубљивању проблема.
- Свакако, све води ка закључку о потреби за оваквим видом повезивања жена, посебно, менаџерки локалних медија, и оснаживања да наставе да буду храбре, закључила је Милошевић након дводневног пленума у Врњачкој Бањи.
ПРИТИСЦИ У СЛОЈЕВИМА
Једна од учесница, Љиљана Стојановић, директорка и уредница једног од првих медија цивилног сектора у Србији, Регионалне информативне агенције “Југ прес”, са седиштем у Лесковцу, оценила је да је идеја овог пројекта погодила мету и додала:
– Мислим да је идеја сјана и да смо први пут, на овај начин, све ми погледале у себе и почеле да размишљамо о томе под каквим стресом живимо и радимо. Чини ми се да врло често нисмо тога свесне или све то потискујемо. Док решавамо проблеме других, немамо времена за своје проблеме. А, све то највише осећају наше породице.
– Верујем да је женама у медијима, посебно менаџеркама, теже него мушкарцима. Овај свет је такав да жене у старту имају велики минус само зато што су жене, нарочито ако се баве новинарским послом. Притом, у том послу и има највише жена које се баве најозбиљнијим темама, истраживањима, најхрабрије су и најупорније. Међутим, директори су чешће мушкарци,
– Када смо нападане, то није само због новинарског посла, већ и зато што смо новинарке – жене. Традиционалан начин гледања на жену и даље је јако присутан. Отуда и коментари типа “теби је место у кући”. Иза тога је намера да нас дискредитују као новинарке, да нас сведу на то да смо жене и немамо шта да тражимо у овом послу, који је, по мом дубоком уверењу, врло важан и частан. Све то је додатни стрес. Зато што смо жене морамо дупло више да се доказујемо да вредимо као новинарке.
– У нашој средини имамо и сниматељку на једној телевизији. У Лесковцу су бројне жене које су утицајне новинарке. Међутим, када се неко обрачунава са њима, на друштвеним мрежама или путем коментара на сајту, увреде су на рачун тога што су жене, коментаришу се изглед, године.., што се не ради у случају мушкараца. Неретко се чује “ко њу гура”, али не и ко гура мушкарце. Са свим тим се морамо борити. А, после тог посла, очекује нас пордица у којој морамо бити стуб.
– Све то говори колико смо вишеслојно изложене стресу. Отуда, мислим да је ово врло важан почетак. Окупиле смо се ми менаџерке медија из скоро целе Србије и управо је то да будемо подршка једна другој велики први корак. Наша улога је важна и морамо бити солидарне, чувати леђа једна другој. Такође је то начин да помогнемо и млађим колегиницама да не морају да пролазе кроз исто као и ми, истиче Љиљана Стојановић.
ТЕЖЕ ЈЕ ЖЕНАМА
Данијела Павловић, главна и одговорна уредница портала “Одјек” из расинског округа, такође сматра да је “Пленум за жене менаџерке” вишеструко био користан, и додаје:
– Kао жене менаџерке у локалним медијима свакодневно смо изложене стресу због бројних обавеза и разних притисака. Размена искустава која су, показало се, врло слична када су у питању проблеми са којима се суочавамо на послу, билa је растерећујућa у смислу разумевања и подршке од стране колегеница. Такође, говорило се и о могућим решењима, уз конкретне примера како могу да се превазиђу одређене стресне ситуације. Посебан моменат била је групна психотерапија. Мени лично је много значила.
– У Kрушевцу има много више новинарки него новинара, и то на позицијама уредница и власница медија. Ту се не разликујемо од осталих професија, јер су жене на водећим позицијама свуда где је то мање плаћен посао. То није зато што су ти послови мање захтевни. Напротив. Углавном је реч о осетљивим и захтевним пословима. Тако је и у новинарству. Ми наш посао „живимо“ седам дана у недељи, радимо много више од осам сати дневно, изложене смо разним притисцима, а често и непријатним ситуацијама само зато што смо жене.
– Нажалост, ми такве ситуације ретко или уопште не пријављујемо. Прво, свесне смо да су шансе мале да се то на суду и докаже (такве ситуације се обично дешавају без сведока). Друго, код појединих колегеница постоји и страх од осуде околине и погрешног тумачења конкретне ситуације. То, наравно, не би смело тако да буде и управо овакви скупови и служе да нас оснаже да пријавимо сваку врсту насиља које доживљавамо у овом послу само зато што смо жене.
– Генерално, запослене жене су у горој позицији од мушкараца. Од њих се очекује да, без обзира на бројне пословне обавезе, преузму и већи део кућних послова и осталих приватних обавеза. Нажалост, већина жена то прихвата као нормално. Иако се као новинарке често бавимо том темом и свесне смо да такав став није исправан, у приватном животу неретко правимо исту грешку.
– С обзиром на друштво у коме живимо, оснаживање жена менаџерки у локалним медијима је дуготрајан процес. Мислим да је “Локал прес” отворио једну значајну тему и да је системски приступио овом проблему. Надам се да ће поново бити прилке да се окупимо, разговарамо о проблемима који нас муче, на начин како је то урађено на Пленуму за жене менаџерке, оцењује Данијела Павловић.
ИЗ ИСТРАЖИВАЊА “ЛОКАЛ ПРЕСА” О ПОЛОЖАЈУ ЖЕНА МЕНАЏЕРКИ ЛОКАЛНИХ МЕДИЈА
Напади и пријаве
Издвајамо неке од резултата истраживања “Опажања и ставови жена на менаџерским позицијама у локалним медијима”, које је Асоцијација “Локал прес” спровела током прошле године широм Србије.
Показало се да су у пријави разних врста напада далеко одважније менаџерке медија цивилног сектора неко комерцијалних медија. Међутим, све оне, као највећи разлог за ћутање (непријављивање), истичу незадовољство непоступањем надлежних институција.
Менаџерке цивилних медија, пре свега, истичу процену да тај облик претњи није довољан за кривичну и прекршајну одговорност (свакако такав одговор очекују од надлежних институција).
Менаџерке комерцијалних медија, као основни разлог за непријављивање, наводе да не желе да буду у центру пажње јавности тим поступком. Потом, следи бојазан од губитка пословних прилика и тек онда да тај облик претњи можда није довољан за кривичну и прекршајну одговорност.
Међу платформама које предњаче када је реч о пријему узнемеравајућих порука, најпрепознатији је фејсбук налог медија, потом следе коментари на сајтовима, лични имејлови и приватни фејсбук профили.
Узроци и последице
За менаџерке медија цивилног сектора уређивачка политика је први разлог за нападе и претње, потом следе тренутна негативна атмосфера и пол – то што су жене.
Менаџерке комерцијалних медија оцењују да је највећи разлог за нападе тренутна негативна атмосфера у друштву. Даље указују на мању видљивост притисака и напада због локалне природе медија, па тек потом као разлог наводе уређивачку политику. Интересантан податак је и да су оне препознале политички став као фактор напада.
Менаџерке медија цивилног сектора и комерцијаних медија донекле различито и доживљавају поменуте притиске.
Тако су менаџерке медија цивилног сектора, као прва четири искуства, навеле: осећај додатно угрожене безбедности, тешкоће у пословању, негативан утицај на пословни напредак, па тек онда са су избегавале одређене теме и приче. Ово, такође, указује на већу забринутост за безбедност менаџерки из те врсте медија.
У комерцијалним медијима, менаџерке као прво наводе избегавање тема и прича, потом да су размишљале о промени професије, па тек онда следе тешкоће у пословању.
Андријана Максимовић