Словеначка национална мањина у Србији препознатљива је по високој кохезивности и истрајности у чувању веза са матицом и неговању словеначког језика и културе.
Припадници ове мањине посебно се издвајају по организованости, почевши од Националног савета Словенаца до бројних удружења припадника ове мањине широм Србије, који блиско сарађују међусобно и са матичном државом Словенијом. Такође, уз подршку Републике Словеније, у Србији постоји и могућност бесплатног учења словеначког језика.
Припадници ове мањине у Србији указују на низ позитивних помака значајних за неговање идентитета, али постоје и недостаци на чијем превазилажењу би још требало радити.
НАЈБРОЈНИЈИ У КОСТОЛЦУ
Од укупног броја Словенаца у Србији, нешто више од десет посто њих живи на територији Браничевског округа. Досељавање је иницирано привредно – економским фактором, услед потребе за стручном радном снагом. Неки од тадашњих досељеника формирали су породице и остали у Србији.
– На територији Браничевског округа Словенци су најбројнији у Kостолцу, који је мултикултурална заједници. Ту су се претежно насељавали у време отварања рудника угља, током Првог и Другог светског рата, наводи члан Националног савета Словенаца у Србији и председник костолачког Огранка друштва „Сава“ из Београда Саша Радић и додаје:
– На последњем Попису становништва у Србији, као Словенци изјаснило се 2.829 грађана. На прошлом Попису била су 4.033. Очигледна је тенденција пада, али известан пад постоји и у укупном броју становника. Према подацима ранијих пописа, Словенци су у Србији најбројнији били средином прошлог века. Године 1948. било је 20.998, али се та цифра драстично смањила деведесетих година, тако да је 1991. пописан 8.001 Словенац.
– Пад бројности не изненађује. Данас претежно говоримо о потомцима Словенаца. После више генерација, неки се сада изјашњавају као Срби, неки су се одселили, а није занемарљив фактор ни низак природни прираштај.
Попут предака, и данас су Словенци стручна радна страна и то у највећем броју случајева висококвалификована. Њихов допринос српском друштву огледа се на многим пољима.
Подсетићемо на нека од значајних имена: породица Рибникар, Дарја Алауф, пливачица и учесница ЛОИ 1992, Матија Амброжић, професор Медицинског факултета у Београду, Наталија Бјелајац (рођено име Антонија Јаворник), хероина српске војске од 1912. до 1918. године, Стево Жигон, глумац и редитељ, Даворин Јенко композитор и диригент (компоновао химне Србије и Словеније), Мајда Курника, сликарка, Миховил Логар, композитор, Стефан Недок, хирург српске војске, Бојан Ступица, редитељ, професор, Драган Холцер, фудбалер, Мирослав Хубмајер, официр и волонтер у Невесињској пушци, Мирослав Лазански, новинар и војнополитички коментатор…
БЕСПЛАТНА ШКОЛА СЛОВЕНАЧКОГ
Бесплатна школа словеначког језика, у овом делу Србије, организована је у Костолцу. У школским клупама су генерацијски најразноликији полазници који долазе са територије Браничевског и Подунавског округа, али и из других крајева Србије. Организатор школе је Удружење Словенаца „Сава“ из Београда, у сарадњи са Огранком у Костолцу, уз финансијску подршку Републике Словеније.
Ова школска 2023/24. година посебна је по томе што ће из ње изаћи десета генерација. Часови почињу крајем септембра, што пријављени полазници са нестрпљењем очекују. Као посебне квалитете постојања ове школе истичу чување сопственог идентитета, преношење тих веза са матицом на млађе генерације, као и упознавање са другим припадницима словеначке мањине. Све то доприноси блискости словеначке заједнице.
ПРЕДНОСТИ И НЕДОСТАЦИ
Оно у чему су Словенци у Србији изричити је значај подршке Републике Србије напорима свих мањина да буду оно што јесу по пореклу. По том питању, Саша Радић, члан Националног савета Словенаца у Србији и председник костолачког Огранка Друштва „Сава“ из Београда, подсећа на одређене правне основе:
– Устав Републике Србије, у члану 53, јемчи да грађани имају право да учествују у управљању јавним пословима и да под једнаким условима ступају у јавне службе и на јавне функције. У члану 77. наводи се да „припадници националних мањина имају, под истим условима као остали грађани, право да учествују у управљању јавним пословима и да ступају на јавне функције“ и да се „при запошљавању у државним органима, јавним службама, органима аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе води рачуна о националном саставу становништва и одговарајућој заступљености припадника националних мањина“.
– Низ је домаћих и међународних гаранција у тој сфери, а нама је посебно значајно то што постоје позитивни помаци, подршка и сарадња, како Републике Србије, тако и Републике Словеније. Такође је Национални савет Словенаца, предвођен Сашом Вербичем, врло активан по том питању, а ту динамику прате и удружења Словенаца. За млађе генерације је врло значајна и могућност школовања у Словенији, на што се све чешће одлучују, додаје Радић.
Области које припадници словеначке мањине сматрају да би требало унапредити јесте јачање институционалних услова за неговање словеначке културе, посебно културе сећања на знамените Словенце, њихова дела и објекте који су од значаја за развој модерне српске државе. Следеће на чему истичу да би тебало радити јесте већа заступљеност тема од значаја за словеначку мањину у медијима.
Обе ставке важне су за неговање националног идентитета, тако да ће међу циљевима предстојећих медијских садржаја „Речи народа“ о Словенцима бити да допринесемо лоцирању узрока таквог стања и дефинисању препорука за њихово превазилажење. Бројност Словенаца у Србији константно опада, али то не значи да је њихов допринос развоју српске државе мањи. Напротив, важно је знати и памтити.
А. М.