Србија је у протеклој деценији значајно смањила сиву економију, што је државном буџету донело милијарде евра. Тај успех остварен је захваљујући заједничком раду државе, привреде и грађана, али и системским реформама попут еФискализације и еФактура које су спровели Министарство финансија и Пореска управа. Сада је време за нови Програм за сузбијање сиве економије до 2030. који ће осигурати изградњу услова за легално пословање и фер конкуренцију, наведено је на конференцији за медије поводом новог циклуса наградне игре „Узми рачун и победи“.
Виолета Јовановић, извршна директорка НАЛЕД-а је истакла да актуелни Програм истиче ове године и да је неопходно да се кроз јавно-приватни дијалог крене са израдом новог.
-Потребна су иновативна решења за инспекцијски надзор и проблем сиве економије на интернету и у туризму. Посебно указујемо на питање више од 4 милиона непокретности које су ван адекватне евиденције, што доприноси сивој економији, смањује буџетске приходе и блокира инвестициони потенцијал вредан десетине милијарди евра, објаснила је Јовановић.
Додатно је истакла потребу за увођењем еБоловања као једним од кључних корака у дигитализацији здравственог система и завршетком реформе парафискалних намета кроз електронско плаћање свих такси и накнада, коју предводи Министарство финансија уз подршку НАЛЕД-а.
УНАПРЕЂЕЊЕ АПЛИКАЦИЈЕ „УЗМИ РАЧУН И ПОБЕДИ“
Први потпредседник Владе Републике Србије и министар финансија Синиша Мали нагласио је да је борба против сиве економије приоритет државе и подсетио да се сваке године све више грађана укључује у наградну игру.
– Свест грађана се значајно променила. Ове године готово 400.000 грађана користи апликацију, скeнирано је више од 137 милиона рачуна. Уз дигитализацију и нове системе попут еОтпремнице и еАкциза, које уводимо у наредним годинама, настављамо да јачамо транспарентност и фер пословање, поручио је министар и позвао грађане да наставе да узимају рачуне и користе апликацију и ван наградне игре.
На конференцији је предложено да се апликација „Узми рачун и победи“ прошири и на чување рачуна, праћење трошкова и управљање буџетом, ради навике скенирања и ван игре.
Златко Миликић, саветник за develoPPP у ГИЗ-у, рекао је да су безготовинска плаћања кључни фактор за изградњу фер и транспарентне економије, што потврђују и економске анализе које показују да ако би безготовинска плаћања у Србији достигла ниво европског просека, то би смањило обим сиве економије за 2,4 одсто БДП-а и донело још пола милијарде евра годишње у буџет.
– У оквиру иницијативе Бољи начин зато смо покренули ПОС програм који омогућава малим трговцима да бесплатно уведу ПОС терминал и годину дана користе снижену накнаду до 0,99 одсто. Захваљујући томе, скоро 8.500 радњи у Србији први пут је омогућило безготовинска плаћања. 90 одсто корисника поменутих субвенција наводе да су безготовинска плаћања повећала задовољство њихових купаца, док 85 одсто наставља да користи терминале и након подстицаја, уз значајно веће промете. За нешто мање од 2,5 године остварено је 7,2 милиона трансакција у вредности од скоро 91 милион евра, истакао је Миликић.
Р.Н.