Источна Србија препознатљива је по значајном броју Влаха, па отуда и специфичним културним особеностима. Посматрано кроз време, мењале су се реалне могућности, али и само интересовање Влаха да чувају свој национални идентитет и верно га преносе млађим генерацијама, о чему смо разговарали и са суграђанима кучевачке и жагубичке општине.
Зорица Милосављевић из Крепољина
– Као председница и оснивач Удружења жена КУД „Младост“ из Крепољина могу рећи да представљамо обичаје из влашке и српске културе. Важно је да се сачува идентитет, да наша деца упамте старине које су користиле наше баке, да знају како се прела вуна, како се плело, како се некада живело и радило у домаћинствима. Јако је битно да се то сачува и практикује и због тога је важно да децу научимо коренима, као што су нас училе наше баке. Привилегија је што живимо у комбинованом крају. Свако има особену културу, традицију, обичаје и све се то негује. То се најбоље види међу младима који, по мом мишљењу, прилично добро познају своје корене и доста знају о култури и обичајима.
Милосава Гроздић из Жагубице
– Влашки идентитет треба да се чува. Бројни су Власи на овом простору, као и у Србији и дијаспори. Важно је свакога испоштовати. Ми живимо сви у једној заједници и нема разлике, нити желимо да правимо разлике. Свако има право на сопственост, на своје обичаје и културу. У влашким породицама, често деца прво науче влашки језик, углавном уз бабе и деде. То је њихов матерњи језик који треба поштовати Тако је било и када сам ја била млада, с обзиром на то да потичем из влашке породице, из Лазнице. Последњих педесет година удата сам у Жагубици, у српској породици. У мешовитим породицама, где је један родитељ влашког порекла, обично деца науче оба језика или се у неком периоду живота јави жеља да науче и влашки.
Влада Тодоровић из Осанице
– Важно је сачувати влашки идентитет. Треба радити на томе и улагати максималне напоре. Све што је важно за Влахе и уопште за културу, обичаје, традицију, важно је преносити на следеће генерације, како у свакодневном животу, тако и институционално. У том смислу је значајна могућност учења влашког у школама. Сада имамо срећу и да је стандардизован влашки језик, јер је то суштинско за очување идентитета. И однос младих је врло позитиван. Омладина је заинтересована да сазнаје и учи о свом пореклу. И невлашки суграђани то позитивно прихватају. Влашка кутура је јако инспиративна јер је уткана у разне животне, уметничке и културне просторе. Уосталом, људи на сам помен влашке културе имају конкретне асоцијације, да ли је то влашко коло, обичаји, песме…
Марија Андреић из Шевице
– Влашког сам порекла од оба родитеља. Знам влашки језик и важно ми је моје порекло. Језик смо сестра и ја научиле уз баку, пошто са њом родитељи разговарају на влашком. Немам проблем да се изјасним у складу са влашким пореклим, нити је икада у окружењу или међу вршњацима било непријатних ситуација. Заправо су нас увек радознало запиткивали о влашком језику, желели да и они уз нас мало науче. Важно је чувати национални идентитет и о томе отворено говорити.
Ана Боројевић из Кучева
– У Кучеву сам од априла ове године, након удаје. Иначе, долазим из Јагодине. Ни супруг, ни ја немамо влашко порекло, па ми је зато занимљивије то искуство откако сам овде. У почетку ми је било необично. У продавници или на пијаци нисам разумела шта причају. Питам на српском, а старије жене ми често и даље објашњавају на влашком. Играла сам дуго у фолклору и у том смислу сам упозната са елементима влашке културе. Овде сам се сусрела и са неким влашким специјалитетима. Све ми је то врло интересантно. Верујем да би свакоме било занимљиво. То је специфичност овог краја и важно је чувати је.
Дă Влахи йн Сйрбије
Дă Сйрбија ла Рăсарит сй вуорбјашће прйнту маре нумăр дй Влахи шй дă алуор културă. Катйнд прă вријамје, са йнскимбат шй пућијарја да шй јинтерјесу лу Влахи сй пазаскă шй прă ај ћињерј сй йнвјацă дй идентитјету луор, дй аја ам ворбит ку лумња дйн опшйна лу Кућива шй Ж́ăгубица.
Зорица Милосављевић дйн Крпољин.
– Ка преседњица шй фундатуорју лу Йнпреонарја мујерилор КУД „Младост“ дйн Крпољин пуот сй спун кй ној аратăм ађетурљи лу Сйрбј шй ађетурљи влахилор. Мăј ку сама трйабује сй сă пазаскă идентитјету, ануоштри копиј сй шћије кум а лукрат бабиљи а нуаштре шй кум а фуост дй батрйњаца, кум са туорс лйна, кум са лукрат йн мйњ, кум са трајит вро датă шй ла лукрат йн касă. Важњик је сй сă пазаскă аја шй астйдз сй са лукре кум ам йнваца прă копији нуоштри, ка кум ња йнвацат бабиљи нуаштре прă ној. Бун је аја кй трајим йн крај ку мăј мулће културј. Туоц ăу алуор културă, традицйје, шй ађетурј карје сй пазăск. Аја мăј мулт сй вијађе прă ај ћињерј карје, кум јо йнгинђеск, кам бун куноск алуор рйдаш́ињ шй дастул шћиу дй културă шй ађетурљи луор.
Милосава Гроздић дйн Жăгубица
– Идентитјету влахилор трйабује сй сă пазаскă. Мулц Влахи трајескй прă ашћа локурј шй йн Сйрбије ка шй прăн дијаспорă. Мăјкусама трйабује туоц сй фије поштујиц. Ној туоц трајим йнтро йнпреонарје шй нује дйспарцарје, њиш́ ну авјем вуоје сй њи дйспартцйм. Туц ау прауă ла аја ш́е је алуор, ла алуор ађетурј шй културă. Йн кăшиљи влахилор, ђијас копији мйjнаинће йнвацă љимба влахилор, прйнга бабиљи шй дједурљи луор. Аја је љимба муми шй трйабује сй сă поштојаскă. Аша афуост йн амја ћињерјацă, кă мис дйн каса влахилор дйн Лазњица. Ш́индзăш́ дй ањ карје а трјеут мйс мйритатă йн Жăгубица йн касă сйрбаскă. Йн мистакаће кăш, унђе је ун паринће Влах, копији мăјйднатă йнваца амйндуава љимбј ор йн вро вријамје адауарă ау вуоје сй йнвјацă љимба влахилор.
Влада Тодоровић дйн Осањица
– Преће је пазйту лу идентитјету влахилор. Трйабује лукрат ла аја мајмулт кйт сă пуаће. Туот ш́е је преће дй Влахи шй дă алуор културă, ађетурј, традицйје, трйабује трекут ла генерацйј карје вин, кум прйн трају ăнтуотдйуна, аша шй прйн институцйј. Дй аја је ку фајдă пућиарја лу йнвацату љимба влахилор ла шкуалă. Дй аја авијем наруок шй кă је стандардизујитă љимба влахилор кă аја је мај преће дă пазйту лу идентитјет. Шй ај ћињерј кйтрă аста катă бун. Ћињеришу арје интерјес сă инвјацă дй алуор пољикрă. Шй аăја карје нус Влахи катă ла аста биње. Култура лу Влахи је марје мотивацйје кă је багатă дарйнду прйнгă нуој ин трај, умјетност шй културă. Мйјлаурмă, кйд сă фаш́е вуорбă дй култура влахилор лумња дйлуок гинђиашће ла ж́уоку влахилор, ађетурј, кйнћиш́е…
Марија Андреић дйн Шăвица
– Јуо мис дин пољикра влахилор дйспрă амйндој паринц. Шћиу љимба влахилор шй ку фајде кат ла амија пољикрă. Љимба ам йнвацат ку суора а мија прйнгă бабă, фйнкă ку ја паринцй а ворбит љимба влахилор. Нам пруоблем сă мă декларисăск йн сама ку амија пољикрă, ниш́кйнд прйнгă миње ниш́ йнтрă амијеј врйсњиш́ на фуост њимик урйт. Мйјалаурмă ђиас ња йнтрабат дй љимба влахилор, авут вуоје шй јеј прйнгă ној кйтăш́ева сă йнвијацă. Ку фајдă је сй сă пазаскă идентитјету лу нацйје шй дй аја сй сă вуорбаскă йн лумње.
Ана Боројевић дйн Кућива
– Йн Кућива мис дйн пријеру аста ан, дйпă маритат. Дар ам вењит дйн Јагодина. Њиш́ уому, њиш́ јуо ну њисăм дйн пољикра влахилор, пă ми туот йн сама ку аја ноу дакăнд мис аиш́а. Йнтйњ ма фуост њейнцаљес. Йн продавњицă шй ла пијац нам йнцаљес ш́е сă вуорбијашће. Йнтăб сйрбијашће, дар мујерј мај батрйње йм распунд пре љимба влахилор. Ам ж́укат мултă вриамје йн фолклор шй дй аја парће ам куноскут елементуриљи дйн култура влахилор. Аиш́а мам йнтйњит шй ку мйнкарја влахилор дй ла батрйњацă. Туот а фуост ноу дй миње. Кријед кă лу тотнат ар фи јар аша. Аста крај је куноскут прă алуор културă шй аја трйабује пазйт.
А.М.