Шестог фебруара у Србији је обележена 141 година од оснивања Црвеног крста и међународног признања у непрекидном трајању. Тим поводом, Организација је у своје редове примила већи број волонтера. У Пожаревцу је овај датум обележен у присуству најужег чланства, седницом Управног одбора.Подсећања ради, Српско друштво Црвеног крста основано је далеке 1876. године у Београду, на иницијативу др Владана Ђорђевића. Први председник био је митрополит Михајло Јовановић. Први задатак Друштва било је збрињавање избеглица које су у Србију долазиле због Босанско – херцеговачког устанка.
У години оснивања, Српско друштво Црвеног крста окупило је око 2.000 чланова, а у земљи основало 35 пододбора. Те исте године, на иницијативу Српског друштва ЦК, Кнежевина Србија потписала је Женевску конвенцију. Такође, 11. јуна 1876. Српско друштво постало је члан друштва ЦК у свету, добивши признање од Међународног комитета Црвеног крста. Развој Друштва био је усмерен ка прикупљању новчаних и материјалних средстава, организовању болница, обуци добровољних болничарки, набавци санитетског материјала, ангажовању лекара, посебно хирурга из света, бризи о избеглицама…
Године 1885. Српско друштво је имало 105 одбора. У рату са Бугарима, Друштво је збрињавало, односно вршило евакуацију санитетским возилима и санитетским возом и издејаствовало да врховни командант краљ Милан, дозволи транспорт помоћи европских друштава ЦК преко Србије за становништво Бугарске, са којом је Србија била у рату. Ово је јединствен пример сарадње и поштовања жртава рата и женевских конвенција. Уметничко виђење овог догађаја налази се и данас у виду уметничке слике у музеју Међународног покрета ЦК и Црвеног полумесеца у Женеви.
У периоду распада бивше Југославије, ЦК Србије наставио је да остварује своје програмске задатке збрињавајући велики број избеглица и расељених, дистрибуирајући помоћ од међународних донатора. Кроз мрежу ЦК Србије, од почетка деведесетих година до 2004. дистрибуирано је 650.000 тона хуманитарне помоћи. У том периоду је и до 700.000 избеглица из бивших југословенских република боравило у Србији. У једном периоду (1999. и 2000. године) од 7,5 милиона становника Републике, више од милион су били корисници помоћи ЦК.
М. П.