У печком насељу Клење, у општини Голубац, започета је реконструкција цркве Успеније Пресвете Богородице. Вредност планираних радова износи 2,7 милиона динара. Новац је обезбедила Општина Голубац.
Предстоје обнова фасаде радови, а потом и радови на хидроизолацији на спољном делу темеља због влаге. Завршетак се очекује до средине октобра.
Фасада цркве је последњи пут реконструисана пре више од 20 година. После 2000- те године настављени су велики радови на уређењу цркве и порте. Подигнут је нови црквени конак, обновљена је ограда, уређене су стазе и цео простор око храма. Посебна пажња посвећена је обележавању капеле на Доброј води и месту где се, по предању, налазио манастир Пањевац.
Црква Успеније Пресвете Богородице у Клењу припада клењско – макачкој парохији Епархије браничевске Српске православне цркве. Поменута, парохија клењско – макачка обухвата шест села, од којих су пет са територије општине Голубац и једно са подручја општине Велико Градиште. Насеља која припадају овој парохији су Клење, Макце, Миљевић, Мрчковац, Душманић и Житковица.
Не зна се са сигурношћу од када постоји село Клење, али се први пут помиње у другој половини XIV века, када се налазило на месту Селиште. Управо тамо, на некадашњој левој обали Пека, постојала је средњевековна црква. Трајала је све до 1735. године, када је, по сведочењу егзарха Јована Михаиловића, „пала на земљу“.
Жеља Клењана да имају своју цркву јавила се већ 1911. године. Купили су креч и припремили материјал, али су ратови од 1912. до 1918. онемогућили градњу. Нови покушај 1924. године такође није успео, јер је село било економски исцрпљено.
Још се памти посета патријарха Павла
По сећању мештана Клења, највећа духовна свечаност у новијој историји овог голубачког села била је 1992. године, када је цркву свечано осветио Његова светост патријарх Павле.
Тада је показано све што је учињено – подигнут је парохијски дом, зграда црквене општине, ограда, капела и помоћни објекти. Свечаност је окупила народ из целог краја, а црквени хор из Београда улепшао је овај историјски догађај.
Брига о овој светињи се наставља. На тај начин сз Клењани симболично повезали своју садашњу цркву са духовним наслеђем старих светиња.
Данас црква није само храм од камена и креча – она је живи симбол истрајности, вере и заједништва. Сведочи о томе да су Клењани у свим временима, и у добру и у злу, знали да се саберу око своје светиње, чувајући тако не само веру него и свој идентитет и корене.
Тек далеке 1935. године, на Збору мештана Клења, донета је одлука да се храм сагради „путем народне помоћи“. Градња је почела марта 1936. године, а темељ је освећен 21. априла. Исте године, црква је стављена под кров и измалтерисана, али су радови због недостатка новца прекинути. Упркос ратним приликама, 1942. године мештани Клења и Зеленика донели су одлуку да доврше храм. До јесени, исте године, радови су приведени крају – постављене су куполе и крстови, завршена столарија и иконостас. Црква је свечано завршена 25. октобра 1942. године, а у њој је основана и клењска парохија.
Љ. Настасијевић