2021-05-25T11:09:15+02:00 25. маја, 2021. 11:09 |

Од 21. маја: Вакцинацијa против беснила

Беснило је вирусно обољење централног нервног система животиња и људи. Примарно, то је болест дивљих и домаћих животиња која се на човека преноси директним контактом са зараженом животињом, најчешће уједом. Болест је увек смртоносна. Сваког дана у свету од беснила умре више од 150 заражених људи, међу којима је највише деце. Годишње више од 50.000 особа заражених беснилом изгуби живот.

-Осим вакцинације паса и мачака, у нашој земљи се у организацији Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде већ годинама спроводи орална вакцинација дивљих месоједа. Од 21. маја почиње 19. кампања оралне вакцинације лисица и других дивљих месоједа против беснила у Републици Србији, према усвојеном плану, док ће спровођење на дневном нивоу зависити од метеоролошких услова. Вакцинација ће се спроводити избацивањем вакцина у облику оралних мамака из авиона на подручју целе земље, осим у насељеним местима, на воденим површинама и великим саобраћајницама,  каже др сци Милена Живојиновић из Ветеринарског специјалистичког  института у Пожаревцу.

Вакцина је, у облику раствора, смештена у пластично-алуминијумску капсулу, а она се налази у средишту хранљивог мамка који је привлачног мириса и укуса за дивље животиње, који изгледом подсећа на бисквит. Привучене таквим мирисима, лисице проналазе мамке, загризу их и пробију капсулу. Доласком слузнице уста у контакт са раствором вакцине, животиње бивају имунизоване и у периоду за 2-3 недеље развију имунитет који их штити од беснила. Ова вакцина је пре свега намењена за лисице и остале дивље месоједе (вукови, шакали, медведи, дивље свиње и др.). Мониторингом ће се утврдити да ли су биле вакцинисане овом вакцином. Може се десити да вакцине поједу пси или друге домаће животиње, вероватноћа је мала и односи се углавном на ловачке псе. Ти пси, по пропису, морају два пута годишње бити вакцинисани против беснила. Уколико поједу мамак са вакцином, биће још једном вакцинисани. До сада није утврђен никакав негативан ефекат код паса који су вештачки или природним путем били вакцинисани на овај начин. Једино су евидентиране стомачне тегобе код паса који су појели велики број мамака са вакцином.

 -Такође, вакцина може да остане у природи, постоји могућност да одређени број мамака – вакцина никада не буде поједен. Храна се после извесног времена распада, а вакцина инактивише, односно постане стерилна. Уколико људи дођу у контакт са мамком, али не и садржајем вакцине, кожа упија тај мирис уколико се мамак додирује без рукавица и тешко се спира. Нису забележени никакви нежељени ефекти. Саветује се да се руке добро оперу топлом водом и сапуном, уз дезинфекцију. Ако људи дођу у контакт са мамком, али и са капсулом и садржајем вакцине потребно је добро опрати и дезинфиковати руке и посаветовати се са лекаром. Вакцина није вирулентна и према расположивим подацима не доводи до болести, али је потребна предострожност, додаје спец др вет Славонка Стокић Николић.

Детаљне информације могу се наћи на интернет страницама Управе за ветерину https://www.vet.minpolj.gov.rs/projekti/besnilo/