Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, закључно са 30. јулом ове године преминуло је четворо људи, a заражене су 64 особе.
Случајеви обољевања пријављени су из Јужнобанатског округа, Јужнобачког, Сремског, Средњебанатског и Подунавског и територије Града Београда. Болест преносе заражени комарци који су регистровани на 53 локације у Србији, наведено је на сајту Батута. Реч је о обољевању сезонског карактера које се јавља у летњем проиоду када је највећа активност комараца. Први оболели углавном се региструју у другој половини јула, а највише оболелих је у августу.
Браничевски и Подунавски округ
На територији Браничевског и Подунавског округа, који су у надлежности ЗЗЈЗ Пожаревац, до сада су регистрована два случаја обољевања од енцефалитиса изазваног вирусом Западног Нила, а два узорка из Браничевскогх округа су на лабораторијском испитивању.
У земљама ЕУ до сада је регистровано 19 случајева обољевања од грознице Западног Нила – у Грчкој, Италији, Мађарској и Румунији. Грозница Западног Нила у Србији се први пут појавила 2012. године и од тада оболеле су 574 особе, а умрла 61.
КОМАРЦИ СВЕ АГРЕСИВНИЈИ
Већина људи инфицирана овим вирусом (80 посто) нема никакве симптоме болести, око 20 одсто оболелих има симптоме сличне грипу са наглом појавом телесне температуре, главобољом, боловима у мишићима и зглобовима, умором, благим осипом, док код мање од један одсто заражених долази до асептичног менингитиса или енцефали-
тиса. По речима Верице Јовановић, директорке Института „Др Милан Јовановић Батут“, тренутна ситуација са вирусом Западног Нила подсећа на ону из 2013. године када је било највише оболелих. Ове године сезона вируса кренула је нешто раније.
– Саветујемо људима да не шетају у сумрак и свитање, јер је тада активност комараца, који преносе вирус, највећа као и да носе одећу дугих рукава и са ногавицама и користе заштитна средства против комараца, поручује директорка Јовановић.
Др Надежда Станковић, спец. епидемиологије у Центру за контролу и превенцију болести ЗЗЈЗ Пожаревац за наш лист је потврдила да је на територији надлежности ове установе до сада регистрована два случаја обољевања од енцефалитиса изазваног вирусом Западног Нила, а да су два узорка са подручја Браничевског округа нас лабораторијском испитивању.
– Главни вектор, односно преносилац, је Цулеx пипиенс, врста комарца која је одомаћена и код нас. Главни резервоар заразе су различите врсте птица, у којима се вирус одржава, док је човек случајни, односно тзв. слепи домаћин, јер се инфекција вирусом Западног Нила са њега даље не преноси.
Већина особа (80–90 одсто) инфицирана вирусом Западног Нила нема никакве симптоме и знаке болести. Код малог процента заражених особа (10 до 20 посто) симптоми подсећају на обољење слично грипу… Међутим, код појединих особа (сваког 150 –ог оболелог) долази до настанка асептичног менингитиса или енцефалитиса (код 0,2
одсто оболелих млађих од 65 година и код 2 одсто пацијената преко 65 година живота), односно неуроинвазивног облика болести, који захтева хоспитализацију. Симптоми неуроинвазивног облика болести су главобоља, укочен врат, ступор (тупост), дезоријентисаност, кома, тремори, конвулзије, слабост мишића и парализа. Након преле
жане инфекције често долази до развоја дуготрајних секвела, као што су: умор, губитак памћења, тешкоће приликом ходања, мишићна слабост и депресија. Леталитет је већи код старијих особа, нарочито код особа изнад 75 година живота. За наше географско подручје карактеристично је да вектори постају активни у пролеће (март/април), а период њихове интензивне активности је од краја маја до септембра, каже др Станковић.
У циљу смањења ризика од заражавања вирусом Западног Нила, из ЗЗЈЗ препоручују следеће мере личне заштите од убода комараца: Употреба репелената на откривеним деловима тела, ношење одеће која покрива ноге и руке, комотна одећа, избегавање боравка на отвореном у време периода најинтензивније активности комараца – у сумрак и у зору, употреба заштитне мреже против комараца на прозорима и око кревета, едукција броја комараца у затвореном простору,исушивање извора стајаће воде, по могућству боравак у климатизованим просторима, јер је број инсеката у таквим условима значајно смањен, у случају путовања у иностранство, поготово у тропска и субтропска подручја, обавезно се придржавати наведених мера превенције. У случају појаве било каквих симптома који су компатибилни са неуроиназивним обликом болести, одмах се јавити изабраном лекару.
Извор: Новине “Реч народа”