Пре 101 годину, потписивањем примирја у специјалном вагону у шуми код Компјења у Француској, завршен је Први светски рат. У знак сећања на тај дан, 11. новембар 1918, у читавом свету обележава се као Дан примирја, а у Србији, која је у том рату изгубила трећину становништва овај дан обележава се од 2012. године.
Ове године традиционалном полагању венаца и цвећа код споменика Српском војнику у Косовској улици, претходио је свечани пријем који су уприличили градоначелник Пожаревца Бане Спасовић и председник Скупштине града Бојан Илић са сарадницима.
Честитајући празник грађанима, градоначелник Пожаревца Бане Спасовић је истакао да место потписивања примирја, железники вагон, на први поглед није достојно окончања страдања које је Велики рат донео. Са друге стране, можда су силе победнице међу којима је била и Србија одабрале баш вагон као симбол одласка смрти и убијања, и путовања у будућност без ратова.
-Ми, потомци оних који су тај рат осетили на својој кожи учили смо да је исход рата тај да су се распале многе моћне империје и да су створене неке нове државе. Све то пратило је много унесрећених људи и породица где је, нажалост, наша Србија предњачила сразмерно својој величини. Лекције из историје тог великог догађаја по читав свет остаће да се препричавају и свака страна имаће неку своју важну причу, догађај или битку за коју ће мислити да је била пресудна. Покушавајући да их сагледамо са стране, потпуно објективно, ипак се не можемо отргнути утиску да су велике битке попут Церске, Колубарске и пробоја Солунског фронта, нешто што ставља предност људског срца и жеље за слободом, над светлим оружјем и борбеном тактиком.
Памтићемо вечно да је између 1,1 и 1,3 милиона наших становника погинуло током Великог рата, што је чинило готово трећину укупног становништва, односно око 60 одсто мушке популације. Неки од њих, који су за својим војсковођама јуришали под урликом за мном, нису оставили своје потомство, али то их није спречило да погину за Србију и слободу нечије туђе деце, али деце Србије. Пожелећу и ове године да цвет Наталијина рамонда, познат и као цвет феникс, који имамо на нашим реверима као симбол Дана када је престао рат, буде и симбол нашег ускрснућа у миру и епохе у нашој историји када су се коначно Срби сложили, закључио је Спасовић.
У наставку свечаности крај Споменика српском војнику венце су положиле делегације Града Пожаревца, Браничевског управног округа, Градске општине Костолац, Гарнизона Пожаревац, Полиције, Удружења потомака ратника од 1912 – 1920. године, СУБНОР-а, Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова Србије до 1918. године, градских одбора СНС и СПС, Свесрпског Козачког савеза. У културно – уметничком програму наступио је Женски градски хор „Барили“.
Д.Динић