У вези са еколошком ситуацијом, као и поводом питања која постављају учесници Збора грађана у Костолцу, редакција „Речи народа“ затражила је одговоре од Електропривреде Србије и Огранка „ТЕ – КО Костолац“, које преносимо у целини.
Шта се предузима како би се спречило даље развејавање пепела?
– „Електропривреда Србије“ и Огранак „ТЕ – КО Костолац“ предузимају хитне мере за спречавање развејавања пепела са депоније „Старо костолачко острво“. Једна од мера која се спроводи је прекривање земљом комплетне касете „Ц“, од 75 хектара, за спречавање развејавања пепела са ове касете. Земљом ће се прекривати и део касете „Б“, на коју ће бити премештен и део прскача са касете „Ц“, када касета „Ц“ буде у потпуности прекривена земљом.
– На тај начин, биће спречено развејавање пепела до потпуног затварања депоније. Наредне године, након потпуног престанка транспорта пепела из ТЕ „Костолац А“ створиће се услови да се ово пепелиште потпуно затвори и добије нову намену. Једна од идеја је да на овом простору буде постављена соларна електрана.
– Депонија пепела „Старо костолачко острво“ прва је депонија костолачких термоелектрана, на површини од 246 хектара и поседује три касете (А, Б и Ц). Касета „А“ је неактивна и на тој касети, 2014. године, урађена је привремена рекултивација, док су касете „Б“ и „Ц“ још активне.
– Од прошле године почеле су активности у термоелектранама на стварању услова за трајно затварање депоније на СКО. Током ремонта у ТЕ „Костолац Б“ урађене су реконструкције на системима транспорта пепела и обустављен је транспорт хидромешавине на ову депонију, а план је да се следеће године, након ремонта у ТЕ „Костолац А“, искључи транспорт из ове електране према депонији на СКО.
Безбедност по здравље и регуларност депоније гипса, посебно с обзиром на то да је у насељеном месту?
– Гипс је минерал који се раствара у води, безопасан је и користи се у грађевинарству. Депонија на којој се налази гипс, добијен из процеса одсумпоравања, у приватном је власништву и не припада ЕПС-у.
– Реч је о гипсу који једна приватна компанија купује од ЕПС-а и она је у сладу са прописима и процедурама ангажовала акредитовану лабораторију која треба да изврши мерење загађења амбијенталног ваздуха, у складу са Законом о заштити ваздуха.
Утицај Ветропарка „Костолац“ на здравље људи, посебно услед близине стамбених објеката, и утицај на биодиверзитет?
– Пре почетка градње Ветропарка „Костолац“, целокупна јавност упозната је са свим детаљима пројекта. Још 2016. године, у Скупштини Града Пожаревца одржани су јавна расправа и јавни увид у измене Просторног плана подручја посебне намене за рударски басен у Костолцу. Пројекат подразумева и постављање средњенапонског 35 kV кабла, за који су добијене све дозволе и сагласности надлежних органа и институција и који ни на који начин не угрожава безбедност грађана.
– Такође, ЕПС је за потребу изградње Ветроелектране „Костолац“ израдио Студију о процени утицаја животне средине и мониторинг птица и слепих мишева, на коју је 27.12.2018. године сагласност дало Министарство за заштиту животне средине.
– Студија је показала да Ветропарк нема негативног утицаја на животну средину, околно становништво и фауну. И након пуштања у рад, ЕПС ће вршити једногодишњи мониторинг птица и слепих мишева по захтеву KfW банке, као зајмодавца, и Завода за заштиту природе Србије.
Постоји ли могућност одржавања трибине за грађане, на којој би стручна лица појаснила неке од поменутих проблема?
– „Електропривреда Србије“ је у сваком тренутку спремна да одговори на сва питања како би евентуалне недоумице грађана биле решене, и како се не би ширила непотребна паника због нетачних информација. У претходном периоду, наши стручњаци су заједно са извођачима радова, у више наврата, разговарали са локалним становништвом о детаљима пројекта.
А. М.