Већ неколико година термоелектране у Костолцу успешно пласирају велику количину пепела и гипса грађевинској индустрији у Србији и иностранству. Потражња за овим нуспроизводима расте из године у годину. Највеће количине испоручују се речним путем преко луке „Електропривреде Србије“ у Костолцу.
Грађевинска индустрија из Србије и окружења откупљује за сада готово целокупну годишњу производњу гипса, а за 2025. уговорено је 775.000 тона. Највеће количине испоручују се речним транспортом преко пристаништа.
Гипс, као продукт одсумпоравања, битан је за грађевинску индустрију, као и пепео за цементаре.
– За унапређење заштите животне средине у ЕПС важан је изграђени систем одсумпоравања димних гасова и ви блокови ТЕ „Костолац Б“ повезани су на систем за одсумпоравање димних гасова, каже Ненад Питић, директор ТЕ „Костолац Б“.
– У овој ТЕ налази се постројење за одсумпоравање блокова Б1 и Б2, снаге по 345 мегавата, и блока Б3 снаге 350 МW, при чему се обрађује 100 одсто димних гасова. Сва постројења раде беспрекорно. Циљ нам је да наредних година наставимо продају целокупне количине произведеног гипса, чиме ће се на депонију одлагати врло мале количине овог производа.
Питић каже да је у 2024. години домаћим цементарама „Лафарж“, „Моравацем“ и „Титан“ продато око 90.000 тона, а за извоз је продато око 125.000 тона. Такође у 2024. години продато око 45.000 тона гипса са депоније и исти тренд пражњења депоније наставља се и ове године, с циљем да се прода комплетна количина.
У наредним годинама планира се продаја целокупне количине без депоновања.
– Тренутно се гипс продаје фирмама „Conal Group“ „Лафарж“, „Моравацем“, „Титан“ и „Hella“. У току је реализација осам уговора за продају гипса у количини од око 775.000 тона, а план је да се од тога ове године прода око 250.000 тона – нагласио је Питић.
Када се ради о постројењу одсумпоравања, према речима Слађане Ђокановић, шефа техничке припреме сектора одржавања, улазна сировина за процес одсумпоравања је кречњак при чему се као нуспродукт процеса пречишћавања димних гасова издваја гипс и он се комплетно продаје.
– Кречњак се довози камионима и меље се у млиновима при чему се добија кречњачка суспензија која се распршује у каналу димног гаса. На тај начин уклања се СО2 из димних гасова и производи се гипсана суспензија која се даље исушује преко вакуум траке и транспортује у складиште гипса или на депонију. Испорука се обавља углавном са пристаништа у Костолцу. Камионским превозом отпрема се гипс у складиште луке одакле се пуне барже – казала је Ђокановић.
Дуплиран утовар
Ову годину погон луке почео је добро, у јануару је утоварено 11.700 тона, а у фебруару 24.500 тона гипса. Капацитет утовара подигнут је за више од 100 одсто у односу на ранији период.
Постоје интересовања страних компанија за испоруку и пепела речним путем, али количина утовареног гипса увек зависи од пријема гипса и броја пловних објеката које купац може да ангажује, рекао је Ненад Милић.
Пристаниште „Костолац“ теретног је карактера, базенског типа, на пловном путу Дунава. Налази се у некадашњем рукавцу Дунавац који је Костолачким каналом повезан са Дунавом.
Од како је пуштено у рад пре две године, све чешће стиже опрема за потребе термоелектрана, али и за испоруку сировина попут гипса и пепела. О раду пристаништа и посебно утовару баржи разговарали смо са Ненадом Милићем, пословођом саобраћаја у луци.
– Лука у Костолцу све боље и више ради и та искуства су веома важна за ефикасност коришћења речног начина транспорта наше робе, рекао је Милић.
– Прошле године почели смо одређене реконструкције које омогућиле велико повећање капацитета тако да сада системом за претовар гипса утоваримо у баржу количину од 1.000 тона за три до четири сата. У септембру 2024. године у претовар гипса укључује се и мобилна дизалица „Sennebogen“ са којом удвостручујемо капацитет утовара у пловне објекте,тако да смо годину завршили са претоварених 56.500 тона гипса, рекао нам је Милић.
Производња, депоновање и продаја нуспроизвода, гипса и пепела из термоелектрана у Костолцу пробија се на тржишту смањујући потребе трајног одлагања на депонијама.
Р.Н.