Одводњавање Површинског копа „Дрмно“ основни је предуслов за несметани рад и напредовање основне рударске механизације. Због тога је од велике важности ефикасан рад великог броја објеката за исушивање лежишта.
Према подацима Службе одводњавања Површинског копа „Дрмно“, за претходних 10 месеци испумпано је укупно 30.000.000 кубика воде. Системима за дубинско одводњавање испумпано је око 26.000.000, а око 4.000.000 кубика воде објектима за површинско одводњавање.
– У овом периоду било је активно 336 бунара, од којих је око 95 одсто било у непрекидном режиму рада. Површински акумулирана вода директно се испумпавала ван контура копа из шест водосабирника. Највише воде испумпано је ЛЦ 15. линијом бунара за дубинско предодводњавање, око 10.221.000, а површинским одводњавањем из водосабирника ВС-1, који је на најнижој коти копа, око 2.800.000 кубних метара воде – рекао је Јован Здравковић, шеф Службе одводњавања.
Анализа показује да је за сваку тону ископаног угља било потребно да се испумпа око 3,68 кубика воде, а за сваки кубни метар откопане јаловине око 0,98 кубика воде.
– Из регулисаног корита старе Млаве месечно се црпном станицом „Срећно” испумпавало око 1.250.000 кубика воде. Из водосабирника ВС-8 месечно се исцрпи око 620.000 кубика воде у измештено корито Дунавца. Унутар контура копа, зависно од падавина и развијености каналске мреже, месечно се препумпа од 120.000 до 350.000 кубика воде – каже Здравковић.
Подаци са кишомерне станице, која се налази у кругу ПK „Дрмно“, показују да су до краја октобра била 84 кишна дана и да је пало 465,9 литара кише по квадратном метру.
Према Здравковићевим речима, дуж источне контуре ПK „Дрмно“, у зони ШЛА (шљунковите линије бунара) линије бунара, изведени су интервентни радови на изради канала-ровова за прихват воде на контакту шљунка и угља на нивоу треће јаловинске етаже. Овим је направљена водонепропусна баријера у овој зони, што ће допринети и стабилности унутрашњег одлагалишта у наредном периоду.
Ревитализација пијезометарске мреже
Урађен је пројекат ревитализације пијезометарске мреже за ПK „Дрмно“, који има за циљ побољшање мониторинга режима подземних вода, објашњава Јован Здравковић. Само бушење нових пијезометара извешће се језгровањем слојева у циљу поновног сагледавања литологије терена. Нови подаци, добијени истражним бушењем, пружиће значајније информације за побољшање система одводњавања и евентуалне могућности примене нових и напреднијих техничких решења одводњавања површинског копа.
Динамичнија изградња бунара за дубинско одводњавање лежишта Површинског копа „Дрмно“ је од великог значаја у погледу стварања предуслова за ефикасан рад и напредовање рударске механизације. Испред правца кретања рударских машина у зони Храстоваче завршени су радови на геолошким и хидрогеолошким истраживањима за две нове линије бунара ЛЦ 12 и ЛЦ 18 испред фронта радова рударске механизације на тој локацији. Урађене су подлоге, а после тога се кренуло са израдом пројектне документације. Извесно је да ће се у наредној години, како нам је речено у Служби за инвестиције у рударском сектору Огранка „ТЕ-KО Kостолац“, градити линија ЛЦ 17 са 62 бунара.
– Жеља нам је да што пре почне изградња нове линије бунара, јер је време веома важан фактор у поступку исушивања лежишта – рекао је Младен Војнић, шеф Службе геолошког и хирогеолошког надзора. – Траса линије 17 пролази кроз шумовит терен на источном и западном делу коридора нове линије бунара и зато ће прво почети радови на крчењу терена, који су поверени Привредном друштву РИО из Kостолца. Затим ће да уследи изградња неопходних инфраструктурних објеката, као што су приступни путеви, израда трасе за бушење бунара и припадајући цевовод – додаје Војнић.
За несметано напредовање рударске механизације од великог значаја је и чињеница да су завршени радови на исушивању мелиорационог канала у дужини од око пет километара, који је најближи вршној етажи Површинског копа „Дрмно“. У наредном периоду наставиће се и са чишћењем терена од пањева у циљу стварања адекватних услова за рад багера у овој зони лежишта копа „Дрмно“.