У Пожаревцу је приређен скуп којим су Удружење ратних ветерана Пожаревац и Друштво за неговање традиције ослободилачких ратова Србије од 1912. до 1918. године обележили Октобарске слободарске дане Града. Уз представнике Војног наставног центра, Борачке организације, Удружења војних пензионера Пожаревац, ратне ветеране и бројне госте, ово окупљање својим присуством увеличали су и пуковник Душко Шљиванчанин,начелник Управе за традиције, стандарде и ветеране у Министарству одбране Републике Србије, генерал Миодраг Вукмировић, председник Удружења „Народна слога“, Александар Оленик, председник Грађанског демократског форума са сарадницима, представници Удружења грађана „Искорак“, као и неколицина одборника пожаревачке и костолачке скупштине.
По извођењу државне химне и одавања почасти страдалницима ратова, модератор Драган Живановић потсетио је присутне на значај оваквих окупљања, док је у име Градског одбора Удружења ратних ветерана Пожаревац госте поздравио њен председник Славиша Петровић.
Председник Окружног одбора Удружења ратних ветерана и градски одборник др Звонимир Благојевић, акцентовао је неопходност слоге свих оних који су се борили за слободу сопственог народа, без обзира на политичка опредељења, а да сегменти у којима су се борили Србин против Србина није био добар пут и да ту појаву треба препустити историчарима да о њој дају свој суд.
– Сви смо имали прилику да видимо и сазнамо како су се Срби храбро борили за слободу у оба светска рата. То исто су чинили и у последњим несрећним сукобима деведесетих година, те сам сигуран да ћемо сви много више радити на томе да се нађу најбоља решења за такав, за сада, неадекватан статус ратних ветерана и да ће наша држава која уочава тај проблем, из свог угла пружити максимум, нагласио је доктор Благојевић честитајући присутнима октобарске свечарске дане.
Имајући у виду да је овај скуп имао двоструку димензију: обележавање слободарских дана и статус и проблеме ратних ветерана, пуковник Душко Шљиванчанин, преносећи поздраве испред Министарства одбране и њеног министра, нагласио је да ова инстистуција, пре свега чини максимум да се не забораве страдања приликом агресије на Југославију 1999. године и то кроз специјализоване публикације, два документарна филма и изложбену поставку у београдској Ресавској улици која аргументовано и веома реално говори о томе шта се дешавало пре, за време и после агресије.
– По питању стандарда ратних ветерана, Министарство у коме обављам тренутну функцију, добија одређена средства којима помажемо одређеним удружењима и то на основу пројеката. Но, у Србији постоји 860 различитих удружења, зато смо ми Савез резервних војних старешина препознали као организацију од посебног значаја. Ми смо тој асоцијацији усмерили преко 3 милиона динара. Значи, за адекватне и одрживе пројекте могу се наћи средства, те предлажем да се удружите, оснујете овакав Савез, одредите приоритете и конкуришете. Добро сам упознат да нисте задовољни статусом ветерана. За тај сегмент задужено је Министарство за рад, социјална и борачка питања, но, напише се предлог, крене у расправу и – стане. Ово је алармантно и као пример наводим да имамо око 4.000 пензионисаних припадника који немају решено основно стамбено питање. Ипак, сви се надамо да ће се уз овај, и сви остали горући проблеми ратних ветерана решити у догледно време на прави начин, рекао је Шљиванчанин.
У име Друштва за неговање традиције ослободилачких ратова Србије од 1912, до 1918.године, гостима се обратио председник Србислав Стојановић. Стојановић је потсетио како и када је основано Друштво, осврнуо се на најбитније околности везане за ослободилачке ратове почетком XX века и страдање и тортуре српског народа, али и представио најбитније активости које је Друштво реализовало током постојања, посебно се осврћући на обележавање годишњица почетка и окончања I Светског рата.
Александар Оленик, председник Грађанског демократског форума у Београду, уз подсећање на Велики рат и касније сукобе на територији бивше СФРЈ, посебно се осврнуо на II Светски рат истичући да смо почетком ове велике трагедије били једина светла тачка у Европи која је имала организовани народно-ослободилачки покрет и први водили антифашистичку борбу.
Скуп је био прилика да се присутни упознају са мало познатом српском хероином Љиљаном Жикић-Карађорђевић, која је страдавши као добровољац 1999. године за собом оставила шесторо деце. Љиљана је писала песме, између осталих и „Бранићу Србију и кад будем мртва…“, а њене стихове говорила је Наташа Илић. На крају је приказано документарно остварење „Брезе“ „Дунав филма“ снимљено у спомен на руске војнике погинуле 1944.године приликом ослобођења Пожаревца
Влада Винкић