Осамнаесту годину заредом, у Ореовици надомак Жабара, протеклог петка и суботе, 4. и 5. октобра, организована је културна манифестација „Дани Војислава Илића Млађег“.
Свечаној академији под називом „Воји у част“ претходили су полагање цвећа крај спомен обележја предака Војислава Илића Млађег, као и представа „Аска и вук“ у извођењу глумаца Културне сцене из Београда за ученике од 1. до 4. разреда. Такође, посетиоци ове манифестације уживали су у песничкој вечери и промоцији Зборника најбољих сонета и дечијих песама у протекле три године, а могли су да погледају и изложбу ликовних и литерарних радова ученика са територије општине Жабари на тему „Шта знаш о Војиславу Илићу Млађем“.
Централна свечаност биле је посвећена 75 –ој годишњици од смрти завичајног песника, а како је Војин живот изгледао кроз стихове песама дочарали су глумци Миленко Павлов и Маја Колунџија, као и деца – чланови драмске секције КУД-а „Војислав Илић Млађи“ из Ореовице, а све уз музичку пратњу победника глобалног ТВ шоу програма „Ја имам таленат“ Бојане и Николе Пековића.
Свечаној академији присуствовали су Видак Масловарић, члан Управног одбора Удружења књижевника Србије и руководилац Сектора за међународну сарадњу (овогодишњи селектор књижевног конкурса „Војислав Илић Млађи), проф. др Јован Јањић, културолог и аутор свих издања везаних за живот и рад патријарха Павла, начелник Општинске управе Небојша Миловановић, помоћник председника Општине Жабари Златан Несторовић, песници из Пожаревца, Костолца, Власотинца, Стројковца и Београда, директори јавних предузећа и установа, учитељи и наставници из основних школа „Дуде Јовић“ Жабари и „Херој Роса Трифуновић“ Александровац. Модератор програма био је Небојша Сарић, помоћник председника Општине Жабари.
НА КОНКУРСУ ЗА НАЈЛЕПШУ ДЕЧИЈУ ПЕСМУ И НАЈБОЉИ СОНЕТ
Награде Русомиру Арсићу и Светлани Пешић
У оквиру манифестације „Дани Војислава Илића Млађег“, по 15. пут расписан је конкурс за најлепшу дечију песму и најбољи сонет. Ове године, на адресу организатора пристигло је 58 дечијих песама и 62 сонета. Радове је анализирао и вредновао Видак Масловарић, књижевник из Београда. Најбољу песму за децу написао је Русомир Д. Арсић из Ниша, док је најбољи сонет из пера Светлане Пешић из Власотинца. Аутори су награђени са по 10.000 динара.
По први пут, Центар за културу у сарадњи са основним школама са територије општине Жабари организовао је ликовни и литерарни конкурс на тему „Шта знаш о Војиславу Илићу Млађем“. По 10 најбољих радова по оцени учитеља и наставника изложени су на паноима у Дому културе у Ореовици, а по три најбоља рада награђена су пригодним поклонима. Најуспешнији на литерарном конкурсу за ученике од 5. до 8. разреда били су: Наталија Бркић, Катарина Добросављевић, Анастасија Јевтић (ОШ „Дуде Јовић“), Матија Милорадовић, Александра Гецић, Теодора Јанковић (ОШ „Херој Роса Трифуновић“). Најлепше ликовне радове на конкурсу за ученике од 1. до 4. разреда насликали су: Ленка Антић, Сара Живановић, Лука Миљковић (ОШ „Дуде Јовић“), Миљан Станковић, Теодора Ђорђевић, Михајло Јанковић (ОШ „Херој Роса Трифуновић“).
75 ГОДИНА ОД ВОЈИНЕ СМРТИ
Директорка Центра за културу Јелена Стојадиновић истакла је да је циљ ове манифестације оживети сећање на песничког горостаса какав је био Воја.
-Војислав Илић Млађи рођен је 7. октобра 1877. године у Ореовици, као прво дете Јулијане и Јована Илића, ореовачког проте, а касније свештеника у цркви Светог Марка у Београду и дворског свештеника обе династије. Основну школу завршио је у свом родном селу, Гимназију у Пожаревцу, а Правни факултет на Високој школи у Београду. Своју прву збирку песама објавио је 1909. године, а између два рата објавио је укупно 36 књига. Поред поезије, писао је приче и приповетке, бавио се критиком и преводио песме познатих аутора са француског, руског и немачког језика. Писао је у првом реду родољубиве, затим завичајне, љубавне и дечије песме, али и хумористичко – сатиричне, религиозне, краљевске и друге, казала је Јелена Стојадиновић.
Редовно је био виђен у круговима београдских интелектуалаца, међу јавним личностима, политичарима, на двору, на разним јавним приредбама и свечаностима, на којима је читао своје стихове. Уживао је велики углед и као рецитатор и као говорник. Радио је као судски писар у Чачку, Крушевцу, Јагодини, Алексинцу и Ћуприји, за секретара Апелационог суда у Београду постављен је 1919. године, а радио је и као помоћник управника Народне библиотеке Србије. Од 1922. године па све до пензионисања био је инспектор у Министарству правде.
-Као Владин службеник заједно са српском војском, за време Првог светског рата, прешао је преко Албаније и био на Крфу где је Влада заседала за време ратног распореда на Солунском фронту. Најпознатији стихови његовог песничког опуса уклесани су на споменички комплекс изгинулим српским ратницима на Зејтинлику у Солуну, а његови стихови исписани су и на споменику српским јунацима сахрањеним у гробници на Мачковом камену. Поред изузетне пословне биографије, његов живот је био проткан породичним трагедијама које су опеване и у његовим песмама. Војислав Илић Млађи умро је пре тачно 75 година у Београду. Читајући његове стихове написане 7 година пре смрти закључујемо да је његова жеља била да буде сахрањен у родној Ореовици заједно са својим родитељима. Ипак, његова вечна кућа налази се на Новом гробљу у Београду. Недуго после своје смрти, променом власти и доласком комунизма био је забрањиван и неправедно заборављен. Међутим, његов завичај чува успомену на лик и дело песника какав је Воја био. Центар за културу у Жабарима, као и Културно – уметничко друштво у родној му Ореовици, са поносом носе његово име и заједничким снагама почетком сваког октобра враћају Воју у његов завичај, рекла је директорка Центра за културу и своје обраћање завршила стиховима:
„Заборав је смрт најтежа од свију
што снажи боли напаћеног соја.
У један ће глас звона да се слију,
Ореовице, вратио се Воја“.
Д.Динић