Свет читалачке публике угледало је несвакидашње занимљиво песничко дело. Обједињено именом „Памет“ из пера дугогодишњег малоцрнићког учитеља, данас пензионера Радише Стојићевића, старије подсећа, а млађе учи доброти, љубави, дружењу, породици, традицији и свему што нам лагано из руке и душе узимају токови савремене технологије. Попут богатих и цветних стишких поља ова књига обилује стиховима разнородних тема испричаних на начин какав би их својим ђацима причао било који врстан, савестан и проницљив учитељ. Аутор, од 1995. године један од носилаца признања „Најдражи учитељ“ КПЗ Србије, свој стиховни низ започиње Здравицом не би ли у наставку писаном речи сјединио у први мах чини се неспојиво: од Бајаге до Бога. Наравно, све је то део нашег окружења и Стојићевић искуством педагога, пријатеља и родитеља стихом пажљиво води читаоца од најужих сеоских стаза до најсавременијих аутопутева, који у суштини чине животне правце којима свакодневно ходамо. Не либећи се да кроз књигу утка и сасвим личне стихове (песме „Кумови“ и „Риле и Гиле“, „Пет царица“), овим књижевним гестом потврђује да свет стваралаштва не сме да носи било какве границе, те да уколико слободу не носимо у срцу нећемо имати ни у животу.
Народну и сопствену мудрост учитељ Радиша пренео је у стотину стиховних наслова међу корице књиге коју треба паљиво прочитати и чувати у кућној библиотеци као посебно штиво.
Сегмент књиге „Памет“ чине два занимљива додатка. У првом под називом „Режисер, редитељ, учитељ, родитељ“ аутор нам износи биографске детаље настанка и рада Дечије сцене Општинског аматерског позоришта „Бранислав Нушић“ обогаћене фотосима представа, исечцима из новина и плакатима. Други носи име „Албум“ и мноштвом фотографија представља учитеља Радишу Стојићевића у свим активностима и пасијама које носи у срцу: од слике са првом генерацијом ученика до пензионерских дана.
Влада Винкић