Када је у правој експанзији народне музике дошло до природног одабира онога што је најбоље и када је композитор Будимир Буца Јовановић био мера вредности и личности од изузетне важности за присуство на плочи, Владимир Влада Грујић је имао ту срећу да га као непознатог аутора текстова прихвати за сарадника.
На самом почетку сарадње Буца је компоновао песму „Дајте ми утјеху”, коју је поверио анонимном Шабану Шаулићу за прву сингл плочу, која је преко ноћи постала хит и променила животе и Шабану Шаулићу и Владимиру Грујићу.
Нико није могао да претпоставља да ће ова песма пресудно утицати на уметничке каријере осамнаестогодишњег Шабана Шаулића и нешто старијег Владе Грујића, коме је писање песама врло брзо постало још једна професија. Било је то 1969. године, када је Шабан наговестио да ће бити највећа певачка звезда народне музике и да ће захваљујући композитору Будимиру Буци Јовановићу песме Владе Грујића постати хитови народне музике. Од тог тренутка за њега почињу да се интересују многи композитори и певачи. Важио је тада Влада за праву фабрику текстова и Буца Јовановић је то најбоље знао. Све што је Влада написао желео је да прво њему понуди, како не би дозволио да „златна жица” из песничког рудника Владе Грујића оде у руке других композитора. Највећи број песама био је по његовом укусу и тако су настали највећи хитови који су, поред Шабана Шаулића, прославили Аземину Грбић, Жику Николића, Василију Радојчић, Драгослава Белића, Виду Павловић, Неџада Салковића, Силвану Арменулић, Маринка Роквића, Милета Китића…
ПЕСНИЧКЕ ЗЛАТНЕ НИТИ
Сарађивао је касније Влада Грујић и са другим познатим композиторима и певачима, али остало је забележено да је само Будимир Буца Јовановић компоновао нешто више од стотину хитова за које је текстове написао Влада Грујић. Ако се зна колико је Буца био строг и пробирљив у избору певача и сарадника, овај податак је сам по себи вредан поштовања, а успех његових песама је временом то само потврдио.
Захваљујући њиховој сарадњи, после Шабана Шаулића, многи анонимни певачи су преко ноћи стекли популарност, а самим тим са популарношћу певача и песама у њиховом извођењу расли су и тантијеми од продатих плоча.
Скромни Влада Грујић је био захвалан Буци Јовановићу што му је омогућио да му песме певају тако квалитетни и популарни певачи, што је гарантовало високе тираже плоча. Био је веома срећан што му је писање песама омогућило да, уз скромну радничку плату у Фабрици намештаја „Јавор” из Петровца на Млави, додатним приходима од продаје плоча много лакше и брже приведе крају радове на изградњи куће у родном Каменову код Петровца на Млави.
-Владина плата је била довољна да живимо скромно и уз кредит почнемо градњу ове куће у Каменову. Уз подизање двоје мале деце градили смо споро али смо били задовољни. А онда су почели код нас у Каменово да долазе многи познати певачи и композитори. Мајстори су прекидали радове, а комшије су долазили да их виде и фотографишу се са њима. Шабан и још неки познати певачи су долазили више пута и увек смо их лепо дечекивали и испраћали. Захваљујући продаји плоча пристизали су и тантијеми, који су нам у великој мери омогућавали лакши живот и бржу изградњу куће, а осмехом се присећа Владиних песничких успеха супруга Славка.
ОД ЉУБАВИ ДО РАСТАНКА
Већину снимљених песама на носачима звука Влада Грујић је успео да сачува и то забележио и сложио на дисковима, које сада чува и са задовољством нам показује Владина супруга Славка. Иако је снимљено преко пет стотина његових песама, посебно је био поносан на оне које је компоновао Будимир Јовановић, јер је свака његова песма остала упамћена, а многе постале велики хитови. Највише их је отпевао Шабан Шаулић у периоду од 1969. до 1976. године, када су Буца Јовановић и Шабан Шаулић прекинули сарадњу. Међу хитове за сва времена, поред „Дајте ми утјеху”, Шабан је снимио десетак незаборавних песама Владе Грујића, као што су: „Нема је другови, нема”, „Душа ме боли драга”, „Сећам се те жене”, „Не чекај мајко сина”, „Сутра нек’ дође крај”, „Овде су свирали тихо”, „Питају ме зашто пијем” и многе друге.
Његово име је потписано на плочама многих тада веома популарних и незаборавних певача народне музике. У том обиљу присетимо се још неких. Једна од најдражих Владиних певачица Вида Павловић снимила је хитове „Теку часи бола” и „Не спремај мајко дарове”, Бранка Шћепановић „Да је мени младој зором”, „Чула сам драги” и “Девојка са планине”, Силвана Арменулић је снимила песме „Дала сам ти младост”, „Мајко, опрости ми “ и „Суморна јесен”, Никола Урошевић Геџа „Ако још имаш срца” и „Ноћ растанка”, Василија Радојчић „Ти, само ти” и „Врати се”, Лепа Лукић „Косачу мој”, Раша Павловић “Да знаш драга” и многе друге.
Време је најбољи судија
Његове песме су освајале бројна признања на многим фестивалима народне музике, а његова супруга Славка се присећа колико је био срећан када је Младен Томић са његовом песмом „Једини друже мој” победио на Илиџанском фестивалу 1971. године.
-Влада је био миран и веома скроман, није много показивао емоције нити је желео да се истиче или се хвали, али после те „Илиџе” баш се радовао. Чашћавао је и није крио задовољство. У нашу кућу су долазили многи познати и непознати певачи и аутори. Он се са свима опходио исто, са пажњом и уважавањем. Многи из тог његовог естрадног света нису знали ко је све снимио његове песме. Када бих им показивала плоче, касете и друга музичка издања са његовим именом у потпису песама које су постали велики хитови, углавном су били изненађени, баш као и ви сада, али на неки начин то сазнање их је радовало. Он о томе није много причао и није потенцирао, као да то није било важно. Трудио се да песма буде лепо написана, да има поруку и одговарајућу мелодијску линију како би била лепо отпевана. Није обраћао пажњу на популарност певача, јер је знао да о томе одлучује публика и да ће време бити најважнији судија о томе колико песма вреди, присећа се Владина супруга Славка Грујић.
ДУША ПЕСМЕ ЈЕ У ТЕКСТУ
Владимир Влада Грујић је рођен 12. септембра 1947. године у Каменову код Петровца на Млави. Мада се нико у породици није бавио музиком, његови родитељи, мајка Живанка и отац Добривоје су обожавали народне песме, па је Влада са својим братом Љубомиром одрастао у том духу.
Родитељи су имали једино жељу да им се синови школују и да имају своје парче хлеба. Влада је рано почео да пише песме, а после завршене средње школе уписао је Математички факултет Универзитета у Београду. Знајући да лепо пише, један колега са факултета, који је становао у комшилуку Будимира Буце Јовановића, упознао их је. Буца је погледао свеску са песмама и одушевио се. И поред великих успеха и бројних хитова снимљених на носачима звука, Влада није запостављао студије. По дипломирању вратио се из Београда у завичај, где се запослио у тада веома реномираној фабрици намештаја „Јавор” у Петровцу на Млави, у којој је провео читав радни век. Оженио се рано са непуне двадесет и две године, а после годину дана супруга Славка им је родила сина Ненада 1970. и Николу осам година касније. Ненад је завршио пољопривредну школу, а Никола електротехничку. Старији Ненад има две кћери, Емилију и Јулијану које су захваљујући баки Славки заволеле народну музику и знају све песме славног деде Владе Грујића.
Последњих година живота је престао да пише песме и прекинуо је контакте са људима из естрадног миљеа. Приликом нашег последњег сусрета најмање смо причали о музици. О новом стваралаштву и текстовима нејасне садржине није желео да каже ништа лоше, али му није било право што су аутори добрих текстова и даље маргинализовани
Преминуо је изненада 11. јула 2015. године. Шетајући са супругом Славком, застао је на сред улице и само изустио: „Не могу даље!”.
Његове песме су постале хитови за сва времена. Већина их је снимљена пре скоро пола века, а њихова популарност у народу је иста, ако не и већа него у време објављивања. То је довољна гаранција да ће се песме Владе Грујића вечно певати.
ПРИЈАТЕЉ РУБРИКЕ
