Редакцију „Реч народа“ посетио је Петар Бојатовић, шеснаестогодишњи кик боксер из Пожаревца који ниже победе и бележи одличне резултате у овом спорту. Са нама је поделио информације о самом кик боксу, такмичењима, искуствима и плановима за будућност. Прошле године је освојио златну медаљу и пехар на Европском купу „Србија опен”, а на турниру „Балкан бест фајтер” припала му је бронза. Ове године постаје јуниорски првак Србије у категорији до 63 килограма.
У дисциплини лоу кик је прошле године у децембру, као позајмица братском кик бокс клубу из Вршца за првенство Војводине, освојио златну медаљу.
Одакле интересовање за кик бокс?
-Као и сви моји вршњаци који су заражени борилачким спортовима, тако сам и ја у себи гајио жељу да једног дана кренем да тренирам такав спорт. Иначе кик боксом сам почео да се бавим 2019. године. Прво је тата након престанка играња фудбала кренуо да рекреативно тренира у Кик бокс клубу борилачких спортова „Смедерево” у Смедереву. Тада сам и ја одлучио да му се придружим у том клубу и са фудбала, који сам до тада тренирао, прелазим на борилачки спорт као што је кик бокс. Гледајући сада на своју тадашњу одлуку нисам се покајао.
Од почетка свог бављења кик боксом тренирам у Кик бокс клубу борилачких спортова „Смедерево”. То је први регистровани кик бокс клуб у Подунавско-браничевској регији, основан 1996. године. Технички услови за тренирање су коректни, сам клуб има одличну опрему и за тренирање и за такмичење, атмосфера међу вежбачима је изразито другарска, а на тренинзима има од 15 до 20 вежбача.
Колико си мечева имао до сада и какве си резултате постигао?
-Укупно сам до сада одрадио 11 званичних мечева, не рачунајући спаринг мечеве. Те званичне мечеве сам радио у две дисциплине- кик лајт 6 мечева и дисциплини лоу кик 5 мечева. У дисциплини кик лајт сам прошле године као кадет, освојио златну медаљу и пехар на Европском купу „Србија опен”, а на турниру „Балкан бест фајтер” сам освојио бронзану медаљу. У првој половини ове године сам имао две сложеније повреде, али сам се опоравио у другом делу године и као јуниор у категорији до 63 килограма, постао првак Србије победивши 3:0 у финалу изузетног противника, који је овогодишњи првак у све три остале категорије (фул контакт, лоу кик и К1) и притом актуелни репрезентативац, учесник првенства Европе и Светског првенства у кик боксу.
У дисциплини лоу кик сам прошле године у децембру, био позајмљен братском кик бокс клубу из Вршца за првенство Војводине, где сам са својим тренером у углу победио у сва три меча и освојио златну медаљу. У полуфиналу сам имао противника који је тада био првак у дисциплини К1, а у финалу сам имао тада актуелног вицепрвака света и репрезентативца. Ове године сам у овој дисциплини на Међународном турниру ”Балкан бест фајтер” освојио сребрну медаљу.
Ко ти је био најтежи противник?
-Уопште гледано сви турнири и првенства на којима сам радио су озбиљни, јер сви противници долазе на те турнире максимално спремни и посебно мотивисани, нарочито финалисти, тако да и ја на то морам да одговорим на исти начин. Но свакако бих истакао прошлогодишњи меч из финала Првенства Војводине у дисциплини лоу кик са тадашњим вицепрваком света, где сам по савету свог тренера у току меча два пута мењао тактику што је и допринело освојању златне медаље.
Колико је кик бокс захтеван као спорт, шта је то што га чини племенитом вештином и да ли видиш своју будућност у овом спорту?
-Сваки врхунски спорт је захтеван. Кик бокс као спорт и првенствено као вештина борења има ту компоненту физичке захтевности појачану, зато јер се подједнако употребљавају сви екстремитети, но временом, а и добро постављеним тренинзима уз добре тренере тренинг почиње да буде и изузетна забава. Додуше, напорна забава. Али када дођу резултати, е онда је тај укупан позитиван осећај комплетан.
Племенитим кик бокс чине више ствари, као прво изузетна заштитна опрема, затим већа дистанца између противника која мора да се савлада због ножне технике тако да нема тако званих „јуриш серија удараца”, а понајвише га племенитим чине тренери који васпитавају своје борце, уче их фер плеју и коректности без чега борилачки спорт не би имао своју племениту мисију.
Како се психички припремаш за мечеве?
– Стално разговарам са тренером о скоро свему. Наравно, тема кик бокса је доминантна посебно у периоду припрема. Тада највише разговарамо о тактици за сваког борца посебно, а и генерално, коју ми поставља мој тренер у кога имам велико поверење јер је буквално за све моје мечеве поставио праву тактику тако да ме то додатно опушта и даје неку сигурност иначе, а и непосредно пре мечева. Са тиме улазим у мечеве и остаје ми само да своје знање и борилачку вештину применим на најбољи начин.
Каква си личност ван ринга, да ли се утицај кик бокса примети и у твојој свакодневници?
-Ја сам по природи веома дружељубива особа и многи моји другари знају да се бавим овим спортом само јер сам им ја то рекао, а не зато што се то види по мом понашању. Иначе потичем из породице која има дугу традицију у бављењу спортом и учешћу у спорту и спортским активностима. Ту сам научио да врхунски спортиста мора да има изузетну дозу скромности у давању другима, а нимало скромности у давању себе на тренинзима.
Како твоји родитељи доживљавају чињеницу да се бавиш поприлично опасним спортом?
-Па сваки спорт је онолико опасан по вас колико сте слабо психофизички припремљени, а будете и слабији посебно ако немате подршку првенствено од породице. Тако да је имам ту срећу да ме мој тата Војкан прати на сваком такмичењу и велика ми је подршка наравно, иако му као бившем, одличном фудбалеру тешко пада гледање мојих мечева. Иначе поред тате сви остали у фамилији су моји ватрени навијачи, а посебно се истиче у навијању моја баба Гана.
Шта би посаветовао младе који планирају да почну да се баве кик боксом?
-Првенствено нађите доброг тренера који осим што је добар спортски стручњак мора бити и добар педагог, који не виче на вас, не кажњава вас вежбама које би требало да вам буду награде, не тера вас да користите било каква недозвољена средства, утиче на вас да здраво живите и исправно размишљате. Е када нађете све то што сам ја нашао у свом тренеру, ви сте онда срећни спортски добитници.
Тренер Небојша Бобан Живојиновић о Бојатовићу
-О Петру Бојатовићу најбоље говоре његови успеси који су само врх леденог брега, јер оно што нас двојица и његова породица пролазимо то се не види када се он попне на победничко постоље. Имам у виду да је Петар имао два сложенија здравствена пеха и прошле и ове године, али је и поред тога успео да „заради” тај додатни напор пењања на победничка постоља. То говори да Петру, уз његову изузетну шампионску посвећеност и спортску интелигенцију, дефинитивно у оваквом спортском темпу предстоје многи турнири и првенства са којих ће долазити задовољан, а чиме ће усрећити и све нас.
Желим такође да истакнем да сва Петрова такмичења као спонзор и спортски пријатељ прати позната фирма МИНЕЛ ЕНИМ из Смедерева која препознаје младе наде у нашем спорту, сада већ и афирмисане као шампионе.
Дарко Динић