Откуд пијаце у Табачкој чаршији? Запитаће можда неко од новијих житеља Пожаревца. Јесте да се трговало у њој, али пијаце… Да не буде забуне. У неким давним временима, и на почетку и на крају Табачке чаршије биле су пијаце. На данашњем Тргу Ослобођења, некада главном варошком тргу (а то ће рећи и трговишту, пазару, пијаци), била је такозвана „Велика пијаца“. На њој се трговало житарицама, па се отуда и звала житна пијаца.
„Велика пијаца“ (иако невелика) била је лепо уређена и калдрмисана. Некада је у њеној средини била чесма „са три луле“. Године 1909. ту је подигнута зграда општинског кантара, али се убрзо показало да је она, као и сама пијаца, на тако незгодном месту, да је штетна и за трговине које се налазе на пијаци и за саме пољопривреднике, који ссе, због малог простора, морају заглављивати, а са здравственог гледишта не треба и не сме у сред вароши да се нагомилава велика маса ђубрета. Измештање ове пијаце наметало се као неопходно, па се о томе много расправљало током 1910. и 1911. године. Пијаца је нешто касније одавде пресељена на простор Цветног трга (код садашње Зелене пијаце и Дома културе), где је остала све до 1947. године.
У непосредној близини „Велике пијаце“, скоро наслоњена на њу, између садашњих улица Таковске и Вељка Дугошевића, била је такозвана „Пилићарска пијаца“. На њој су најчешће жене из околних села или пожаревачких мала продавале разноврсну робу. Због тога се ова пијаца понекад звала и „женска пијаца“. Продавале су јаја, живину, младе пилиће — тек стигле за клање, куниће, разну семенију итд. Понекад су се на њој могле видети и купити пијавице у флашама са водом, барске корњаче и други „реквизити“ који су се употребљавали ради лека. Реуматичарима, бар се тако веровало, добро је чинило када им корњаче иду по оболелим рукама или ногама и у њих лагано забадају нокте својих рожнатих ногу.
На сасвим другој страни Табачке чаршије, на данашњем Тргу браће Вујовић, била је још у прошлом веку зелена пијаца, тј. „баштовански дућани“. Да би се направила пијаца за зелен, покушало се 1896. године да се лицитацијом издају у закуп 16 пијачних плачева за продају зелени. Они су били на месту званом „Код Аџиног бунара“, пред кафаном браће Симић. Касније, почетком двадесетих година, када се почела градити зелена пијаца код Окружног здања, ту је премештена дрварска пијаца, која је претходно била код Начелства. Многе коњске и воловске запреге, натоварене са по метром (1 м³) дрва од багрема, букве, цера, границе, шљиве, а често и врбе, морале су тако да долазе и продају своје товаре у сред вароши. Међутим, дрварска пијаца се није дуго задржала на том месту. Премештена је преко пута женског казненог завода.
Д. Фелдић