Пољопривредна саветодавна и стручна служба Пожаревац и ове зиме традиционално је организовала Зимску школу за пољопривреднике браничевског округа, 26. по реду. Школа траје три дана, од 28. фебруара до 2. марта, а предавања се одржавају у просторијама Службе.
Од директора ПССС Пожаревац Бојана Стевића сазнајемо да су теме разноврсне и намењене произвођачима како би унапредили своју производњу и остварили бољи финансијски ефекат на својим газдинствима.
-Пољопривредници овакве стручне скупове користе да би из прве руке добили прецизне одговоре на све своје дилеме, посебно када је реч о пољопривредним субвенцијама које додељује држава, а за које, из године у годину, расте интересовање. Такође, пажњу пољопривредника ће привући и информације о еАграру који представља велику новину за све оне који се баве комерцијалном производњом, па овај стручни скуп представља и одличну прилику да разреше све своје дилеме везано за добијање идентификационог броја, који је полазна основа за електронско пословање у области пољопривреде.
СОЈА ПРОФИТАБИЛНА ЗА ГАЈЕЊЕ
Првог дана о унапређењу технологије производње соје говорио је проф. др Љубиша Коларић са Пољопривредног факултета у Земуну. Главни производни реони соје код нас су Војводина, Мачва, делом Стиг, Браничево и Поморавље.
-Овим предавањем се убеђују пољопривредни произвођачи да на својим њивама могу да гаје соју као једну јако добру и профитабилну биљку из више разлога. Као махунарка оставља азот у земљишту 50 – 80 килограма по хектару, приспева раније и у тропољном плодореду много је бољи предусев пшеници у односу на кукуруз. Такође, у дужем временском периоду може да земљиште спреми за наредни предусев, с обзиром да га јако добро мрви својим кореновим системом и обезбеђује изузетно велику количну азота, те се за наредни усев може редуковати употреба азотних ђубрива, што је у домену материјалне ситуације јако битна ставка, нагласио је професор Коларић.
О ризицима у пољопривредној производњи и механизмима за ублажавање штета излагао је Немања Манић, представник Генерали осигурања Србија. Говорећи о значају органске производње, саветодавац ПССС Пожаревац Јоргованка Влајковац је истакла да се она посматра са аспекта производње здравствено безбедне хране као и чувања екосистема.
-Тема обухвата поступак и начин преласка на органску производњу у законском оквиру. Препорука презентације се односи на све пољопривредне произвођаче да површине које користе на својим газдинствима, за производњу првенствено поврћа за сопствену употребу, користе по органским принципима. То подразумева употребу пестицида и минералних ђубрива, који су дозвољени у органској производњи. На такав начин би свако газдинство производило здравствено безбедну храну за своје потребе, нагласила је Влајковац.
Представљени су нови хибриди сунцокрета компаније Syngenta, као и производни програми BASF –а и KWS –а. О руралном развоју са посебним освртом на предприступне фондове ЕУ – ИПАРД излагала је саветодавац Милена Зафировић. ИПАРД програм омогућује широк избор инвестиција у оквиру изградње и набавке механизације и опреме.
-Управо због тога, од изузетне је важности добра информисаност пољопривредних произвођача о мерама, роковима, висини подстицаја и уз коју потребну документацију потенцијални корисник може да оствари права на ИПАРД средства. Неопходно је припремити све предуслове за интензивно коришћење ИПАРД фонда, укључујући и повећање доступности новца пољопривредном сектору кроз подршку кредитним активностима. Приликом аплицирања за бесповратна средства кроз ИПАРД програм, пољопривредни произвођач мора имати израђен бизнис план којим потврђује економску исплативост инвестиције коју планира да реализује. За инвестиције које не прелазе 50.000 евра, потребно је израдити једноставан пословни план усаглашене форме са ИПАРД агенцијом, казала је Милена Зафировић.
Саветодавац Виолета Станковић упознала је пољопривреднике са подршком интересном удруживању, развоју и ревитализацији земљорадничког задругарства. У окружењу које карактеришу брзе промене у светској и европској економији, самим тим и у Србији и њеној пољопривреди у циљу да се пољопривредни произвођачи што боље организују и заштите своје економске, али и друге интересе имају могућност оснивања задруге.
-У условима слободне трговине без царинске заштите и повећаног утицаја највећих произвођача и трговаца, опстанак малих је могућ само ако су спремни да се повезују међусобно и заједнички наступе на тржишту. Тиме се постиже ценовна конкурентност робе и боља тржишна позиција. Више од 800 милиона људи у свету послује преко својих задруга, а у Европи преко 90 милиона чланова заједнички граде своју тржишну и економску снагу. Задруге са својим чланством представљају трећу светску економску силу. Повезани у међународни задружни савез, јачи су од већине држава и мултинационалних компанија. То увек треба имати на уму кад сте у дилеми да ли вам треба задруга или не. То у многоме зависи од воље и спремности произвођача који се баве истим послом, да удруже своје ресурсе, знање и могућности и да заједно решавају исте проблеме и у производњи и у промету, односно на тржишту. Мали произвођачи само удружени и међусобно повезани могу да се супротставе и прилагоде законима тржишта и економској снази великих произвођача, истакла је Виолета Станковић.
О неговању младог вина излагала је саветодавац Ана Ђорђевић. Младом вину је потребна нега, јер након ферментације процес производње није завршен. Како би на крају добили вино високог квалитета, потребно је проверавати и пратити његово стање.
-Прво претакање је обављено при чему је избистрено вино и ослобођено вишка угљендиоксида. Друго претакање треба извести као затворен тип претакања без присуства кисеоника, јер је вино формирало свој буке и оксидација би само нарушила састав вина. Овај део процеса треба уједно искористити и за сумпорисање вина, чиме се спречава укус на изветрело вино и развој бактерија сирћетног врења. Такође је веома значајно допунити судове како би се спречиле негативне реакције. Уколико је квалитет вина незадовољавајући, али је вино здраво, препоручује се купажирање. Посебно на шта је потребно обратити пажњу у току рада са вином, јесте да вина лако попримају стране мирисе и да је неопходна висока хигијена просторија. Розе вина и већина белих вина не одлазе на одлежавање, већ су у својим младим данима спремна за конзумирање, док црвена настављају свој пут сазревања, рекла је између осталог Ана Ђорђевић.
УЗ ПОМОЋ СТРУКЕ ДО ЛАКШЕГ РЕШАВАЊА ПРОБЛЕМА
У среду, 1. марта, агротетехничке мере и своје производне програме промовисаће представници Агроглоба, Агросаве, Института за кукуруз Земун Поље, Syngentе и Делта Аграра. О утицају климатских промена на пољопривреду излагаће проф. др Драган Терзић са Пољопривредног факултета у Крушевцу. Такође, биће речи о агроекономији са посебним освртом на ПДВ, трошкове на пољоприведном газдинству, рачуноводству, осигурању усева и кредита у пољопривреди, као и о диверзификацији прихода на пољопривредном газдинству и подршци у вези са електронским поступањем у еАграру. Саветодавци ће излагати и о јачању конкурентности повртарске и воћарске производње кроз постизање стандарда у примарној производњи као и могућностима унапређења пласмана производа кроз прераду, паковање, промоцију, заштиту ознака квалитета, као кроз различите облике интересног удруживања у циљу заједничког наступа на тржишту, технологији производње ораха и третману воћа у фази мировања.
Последњег дана Зимске школе, 2. марта, стручњаци Агромаркета представиће програм за заштиту ратарских усева и излагаће о биостимулаторима фитоферту у ратарству, а биће речи и о агротехничким мерама у производњи кукуруза и производном програму Института за ратарство и повртарство Нови Сад. Уследиће излагање Драгана Микића, представника компаније ДДОР Нови Сад о осигурању усева и плодова и исплати штете. Саветодавци ПССС Пожаревац говориће о унапређењу производње млечних производа на пољопривредним газдинствима, здравственом стању озимих усева на територији браничевског округа са освртом на ПИС, штетним инсектима у уљаној репици, монилиози коштичавих воћних врста и унапређењу пољопривредне производње и саветодавног рада кроз прикупљање техничко – технолошких и економских података на газдинствима.
Дарко Динић