ОДЛАЗАК ЈЕДНЕ ОД НАЈБОЉИХ ИНТЕРПРЕТАТОРКИ НАРОДНЕ МУЗИКЕ ЈЕРИНЕ ЈОВИЋ
Отишла је тихо у легенду
Отишла је тихо без најаве, мирно и достојанствено, баш онако како је и живела. Јерина Јовић је преминула 16. маја у сну, у 71. години у свом дому у Пожаревцу. Вест о одласку једне од најомиљенијих певачица народне музике шокирала је колеге са којима је сарађивала. За собом је оставила супруга Миливоја, сина Драгана, сестру Војинку, унучад и пола века преданог рада на неговању праве народне музике.
О Јерини Јовић су хвалоспеви изречени за живота, тако да ови посмртни не долазе реда ради. Истицала се добротом, благошћу ивеликом пожртвованошћу за своје најближе. Красио ју је осмех који никада није скидала са лица. Са осмехом је свакога дочекивала и испраћала. Тако је било када смо разговарали прошлог лета. Била је срећна и поносна што им је кућа била пуна музике и што се породична традиција неговања народне музике и љубави према њој наставља. Много је волела народну музику и чувала достојанство своје професије.Радовала се успесима својих колега, а посебно је подржавала ове млађе, чији је пут до популарности много тежи него што је био у њено време. О свом месту на естради није много размишљала и говорила. Била је скромна и задовољна постигнутим, иако је знала да је могла много више. Ипак, изабрала је да јој породица буде важнија од каријере.
Без обзира што свакој песми удахне душу и сваки трептај као златасти додир заигра и заблиста и лако се преноси на слушаоце, Крњевчеве речи су се само делимично обистиниле, Музичари, критичари и публика се у потпуности слажу да је Јерина Јовић била један од највећих талената и најбољих интерпретаторки народне музике седамдесетих година прошлог века, не само у Пожаревцу, већ много шире. Није постала велика звезда, а имала је све предуслове за то. Изузетних вокалних могућности имала је срећу да на почетку каријере сретне Новицу Урошевића, хитмејкера у зениту славе, који јој је подарио хит песме у које је и он и публика веровала да ће успети.
-Јерина је драгуљ од кога је лако избрусити врхунску певачицу. Изузетно је лепа,изванредно пева, има харизму и необично име које ће публика одмах запамтити – говорио је тада Новица Урошевић.
Случај је хтео да Јерину Јовић и Зорицу Брунцлик Новица Урошевић запази у исто време, на такмичењу певача аматера у Дрмну, које је касније прерасло у престижни фестивал народне музике “Стишки акорди”. Те 1973. године обе су се окитиле наградама. Публика и жири су били једнодушни у оцени ко је најбољи. Јерина је освојила прву награду публике и жирија, а Зорица другу награду публике. Право са фестивала Новица је Јерину Јовић и Зорицу Брунцлик одвео код Миће Ђорђевића у ПГП, а овај је одмах отворио налог за студио.Тада су биле актуелне сингл плоче са по две песме и Јерини је Новица дао “Шта је живот с нама хтео?” и “Не куцај на мој прозор”, а Зорица је снимила “Не дај да нас раставе” и “Једна љубав непостоји више”. Све четири песме су постале велики хитови и оствариле инзванредне тираже, што је уједно био велики успех, за до тада две анонимне Пожаревљанке.
ТАКО БЛИЗУ, А ТАКО ДАЛЕКО
Новица Урошевић, Јерина и Миливоје Мида Јовић
И док је Зорица Брунцлик прихватила “правила игре” и искористила звездани тренутак који јој се указао, Јерина Јовић се убрзо удаје за једног од најбољих свадбарских хармоникаша у Пожаревцу Миливоја Јовића Миду и далеко од светла рефлектора задовољна је повременим снимањем плоча и свакодневним наступима на богатим стишким весељима са његовим оркестром, који је био веома тражен у то време. Са оркестром Милета Миде наступала је тада комплетна народњачка елита: Лепа Лукић, Драган Живковић Тозовац, Радиша Урошевић,Гордана Стојићевић, Гордана Лазаревић, Раде Јоровић, Митар Мирић, Јашар Ахмедовски идруги.
Силна обећања познатих композитора и менаџера Јерину нису поколебали у одлуци да сепосвети породици и оркестру свога мужа. Била је задовољна популарношћу коју је стекла и хонорарима.Више од тога није желела, иако јој је већапопуларност била на дохват руке.
Колико је публика волела Јерину најбоље се одражавало приликом повремених наступа на фестивалима, “Хит паради” и бројним концертима где је певала уживо са највећим тадашњим звездама. Поред Новице Урошевића песме су јој нудили највећи композитори тог доба, као што су Будимир Буца Јовановић, Миодраг Тодоровић Крњевац, Раде Богић Жумајац и други. Снимила је и понеку њихову песму али без појављивања у медијима није могла да постигне велики успех. Салве аплауза и дивљење публике и колега јој је помогло да у потпуности не запостави снимање плоча и касета.
После великог почетног успеха 1974. године са песмама “Шта је живот с нама хтео?” и”Не куцај на мој прозор”, крајем наредне 1975.године, ПГП РТБ објављује Јеринин новисингл са хитовима “Журила сам да те сретнем” и “Ништа више нема међу нама” и дефинитивно Јерина се потврдила као певачица, јер и ова плоча је продата у златном тиражу. За већу популарност требало је да се буде на оку менаџера, медија и других људи који креирају естрадну делатност у Београду. И без тога Јерина снима и даље песме које народ радоприхвата и купује њене плоче. Остале су запамћене: “Не играј се момче лудо” и “Врати се”(1976), “Са другом ћеш залутати” и “Остаће ти само слова” (1977), “Ој,Јоване, Јово, море” и “Дођи сада ил’ никада” (1978), “Нема више плетеница” и “Нећемо се свадјати” (Хит парада1981) и једина ЛП плоча са познатим песмама “Сачувај ме, требаћу ти”, “Заводница”, “Оста Раде тамо где је био”, “Ил’ ме узми, или тражи другу”, “Ми се данас растајемо” и највећи хит саове плоче “Лудуј, лудуј, гарава”. Ова плоча је објављена 1984. године.
СЛАВА ДОЂЕ И ПРОЂЕ
Јерина са супругом Миливојем Мидом Јовићем
Од тада до сада скоро да се није дискографски оглашавала, осим на неколико компилацијских издања, а последњи пут 2003. године када је са песмом “Драгуљ међубисерима” гостовала на коктел издању “Црљеначких бисера”.
С обзиром на све горе наведено, упитали смо је да ли је икад зажалила за прераноизгубљеним местом на естради?
– Не много. И онда и сада пут до успеха је веома сличан.Морало је да се дружи саодређеним људима, да се жртвује приватни живот и породица ако се жели већи успех. Ја нисамбила спремна за то. Овако сам са мужем, који је имао цењени оркестар, имала довољно посла и могућности да обезбедим себи и породици егзистенцију. Наши синови Драган и Аца су израсли у врхунске хармоникаше, који годинама успешно воде свој оркестар “Црљеначки бисери”, а највише смо поносни на унука Срећка који је завршио музичку академију Национални конзерваторијум у Паризу и који као професор предаје у Музичкој школи “Стеван Мокрањац” у Пожаревцу. Поносни смо на његова бројна признања која је освајао на светским такмичењима, где бих посебно истакла освојено друго место на Светском трофеју у Шпанији, у Сантјаго Де Компостели. Овај трофеј му је отворио многа врата и омогућио много лакши пут у даљем усавршавању, каже Јерина и наставља. – Имам срећу да су нам се исинови и унук посветили истој професији и да нам је кућа и даље пуна музике. Тренутак славедође и прође. Ја сам на време схватила да у животу, осим славе и популарности, има већих и трајнијих вредности. Нисам могла ни тада, а још мање данас да схватим то шта су све спремне младе девојке да жртвују да би осетиле тај тренутак славе који много кошта, а ретко када се исплати. Поготово данас, у времену поремећених вредности. Нека је Бог на помоћи онима који сада почињу да једу естрадни хлеб – каже Јерина.
Са супругом Миливојем највећи део времена проводи далеко од естрадних збивања, али не толико да не прати шта се дешава у народњачкој бранши. Повремено наступа, најчешће са оркестром својих синова, али јој је драго што је публика није заборавила.
На крају. упитали смо је која би од млађих певачица могла да буде њена наследница икоја јој се највише допада.
– Рада Манојловић је наше горе лист, изванредно пева и направила је велики успех. По интерпретацији и укупном сценском наступу некако ми је најдража и најближа Дејана Ђекић.Увек када њу гледам и слушам видим себе из млађих дана и верујем да ће имати лепу каријеру. Има још много талентовне деце која лепо певају, али много је фактора од којих зависи њихова каријера.
У сваком случају без обзира што је Јерина Јовић могла много више, њен музички опус који оставља будућим генерацијама, љубитељима праве народне музике је довољан да заузме трајно место у историји новокомпоноване народне музике.
СЕЋАЊЕ:
