2018-04-30T11:18:55+02:00 30. априла, 2018. 11:18 |

ПОСАО РУКАЧА ЈЕДАН ОД НАЈТЕЖИХ

Ови пролећни дани, који температурама све више подсећају на лето, права су прилика да се  путем писане новинарске речи вратимо два месеца уназад – у време ледених дана и зимске мећаве. Оне стишке, ледене, кошавске… Није случајно, јер желимо да подсетимо како и у оваквим условима рада функионишу радници службе припремних радова Копа „Дрмно“: за њих не постоји ни + 40 ни -20. Њих води једино крајња обавеза да угаљ „тече“ управо попут оближњег Дунава: сваког тренутка и у довољним количинама!


На кошави и снежној вејавици крајем фебруара, група за померање у Служби припремних радова Копа „Дрмно“ радила је без застоја. За раднике у тој групи нема предаха, чак и када други системи стоје због лоших временских услова. Кошава је тих дана дувала 30 метара у секунди и заштитни системи на великим багерима искључивали су машине због сигурности. Радници на померању ни тада нису стајали. Они су на етажама управо постављали систем на нову позицију. Колеге рудари за њих кажу да раде један од најтежих послова. Ословљавају их у жаргону „рукачима“, јер се за померање трака међу запосленима користи израз „рукање“.

           Ветар и снег прате нас на путу према дну копа. Последња декада фебруара као да је желела да подсети да зима још није прошла. Са групом за померање, специјализованом службом, упознао нас је Драгослав Славковић, директор Копа, објашњавајући да људи из припремних радова објективно обављају најтеже послове на Копу „Дрмно“.

           − Задатке извршавају по свим временским условима. Најјачи су када је најтеже, истиче Славковић.

             Испред теренских возила Владимир Марковић, инжењер рударства и шеф Службе припремних радова, чекао нас је са јутарњом кафом из термоса. Померање транспортера обично се уради за један, а најдуже за четири дана. У прошлој години урађено је 100 померања, а за месец и по у овој години  12. У групи за померање запослено је 19 радника. Са нама ради и 15 радника „Косово Обилића“. Због динамике посла и веће ефикасности, радници су распоређени у две групе. Свака група ради по 12 сати, од седам до 19.00, по два дана у недељи током целе године. Овде раде најискуснији радници, просечне старости 49 година и са 34 године радног стажа. Најстарији радник има 59, а најмлађи 37 година. И поред тешких услова за рад, већина запослених  свој радни век проведе у овој служби у којој су ангажоване и рударска, машинска, вулканизерска, електро и помоћна механизације, истиче Марковић.


                                    Почиње ремонтна сезона

          Почетак сезоне ремонта за раднике Службе припремних радова значи више посла. Реконструкција транспортног извозног угљеног система у дужини преко три километра, један је од већих и тежих послова који их очекује средином године. Упоредо ће радити и на померању јаловинских система, јер треба обезбедити значајне резерве откопаног угља за наредну зиму. На ПК „Дрмно“ тренутно је постављен 21 етажни и одлагалишни транспортер. Просечна дужина ових транспортера је 1.350 метара. Најкраћи транспортер је дуг 316, а најдужи 2.200 метара.


     Теренским возилом крећемо се дуж источне границе копа према трачном транспортеру ЈОТ II/6, на коме треба поправити оштећене шине. У возилу, преко комуникацијске везе, сазнајемо да је на вршној етажи код одлагача петог јаловинског система, брзина ветра 38 метара у секунди, односно близу 137 километара на час. Јак ветар зауставио је јаловинске рударске системе. Рударска механизација ангажована на ископавању угља радила је нормално, јер је на најнижој коти копа – готово 110 метара испод нивоа Дунава.

Пошто смо скренули са стационарног пута и прешли на етажни, који води према нашем одредишту, теренско возило се теже креће. Под точковима је много блата. Бранко, возач теренског возила „уаз“, каже да је блага зима са честим падавинама у великој мери највише оштетила етажне путеве. Испред нас видимо поређане тешке машине, а поред њих раднике, који су увелико у послу. Све се одвија у пуној синхронизацији. Свако зна свој посао. Радници развезују једну по једну шину, избацују оштећене, убацују и повезују нове делове. Све се ради приручним алатом: крампом, барозом од неколико килограма, полугама и аутогеним апаратом. Шине се померају тешком механизацијом. Владимир, који је све време уз раднике, пажљиво прати сваку активност. Каже нам да ће планирани посао бити завршен у току дана, јер их за два дана очекују померање и реконструкција делова транспортера на петом јаловинском систему. Јаку кошаву и снег као да не осећају. Концентрисани су на посао са жељом да га заврше у предвиђеном року.

          − Ми смо уиграна екипа. Посао није баш толико тежак, али тешки су услови рада. Посао нам умногоме олакшавају специјализоване машине за померање транспортних система, које су нам на располагању. То нам убрзава рад, а добро смо снабдевени основним прибором. Оно што је најважније у нашој групи јесте да је безбедност на раду на првом месту. Свако на свакога мора да пази, јер радове изводимо у тешким условима, каже Горан Симић, који има 39 година радног стажа и један је од старијих радника у служби. На питање шта му најтеже пада, Горан показује на баруштине.

          − Тада се додатно исцрпљују и људи и машине. Није лако ни онда када се рукавице лепе за метал на великом минусу. Али, шта је, ту је. То је наш позив, наша егзистенција од тога зависи, али и наше професионално опредељење, каже овај ветеран.

            Перица Владимировић, који има близу 40 година радног стажа, истиче да није лако бити радник Службе припремних радова, али да је то часно занимање.

            − Било је и тешких и лепих тренутака, великих послова и искушења. Оно што је одувек красило нашу службу је колегијалност…На почетку мог радног века, коп је био много мањи. Данас коп напредује, а године стижу. Овај тим треба подмладити. А као искусан радник, могу вам рећи да се са осмехом тежак посао лакше подноси, поручује Владимировић.

             Желели смо да следимо Перицу, да се насмејемо. Залеђено лице нам то не дозвољава. Трљамо руке да се загрејемо, али не вреди. Зима је ушла у кости. Покушавамо да направимо још неколико фотографија, али и апарат се смрзао.

             Ови обични, а опет необично издржљиви људи, каљени током година рада у свим временским условима, остали су да заврше свој посао. Данас су, као и обично, тешком муком зарадили своју дневницу. На лицима радника приметан је умор, али нико не узмиче. Задовољни су када ураде ваљано свој посао. То је оно што им даје мотив и снагу за нови радни дан, који ће такође бити напоран. Исте муке имаће и на лето, али због врућина. Чекају их нови километри померања рударских система…

                                                                                                                                     Р.Н.