У Галерији Народног музеја Пожаревац, 14. августа, отворена је самостална изложба уметнице Виолете Марковић и обележене три деценије њеног стваралачког опуса. Поставку је отворила музејска саветница, историчарка уметности Виолета Томић
Кустоскиња Народног музеја Пожаревац Биљана Милосављевић Пићурић, између осталог, истакла је да уметнички мотиви обухватају цитате, орнаменталне бордуре надахнуте средњовековним рукописима, портрете ктитора, као и апстрактне прожете златним и црвеним акцентима, и додала:
– Поставка доноси хронолошки преглед уметнициног богатог уметничког пута, од ранијих калиграфских радова инспирисаних лепотом ћириличног писма, преко циклуса у којима реч и слика стварају јединствену естетску целину, до апстрактних форми које истражују границу видљивог и невидљивог…
Ауторка Виолета Марковић говорила је о свом уметничком путу:
– Овом изложбом обележавам јубилеј „30 година стваралаштва“, ако за почетак професионалне каријере узмемо тренутак када сам дипломирала 1995. године, онда је то 30 година рада и излагања. До сада сам самостално излагала 26 пута. Узимајући у обзир и 3 незваничне изложбе, две које сам имала 1999. године у Саборној цркви Светих архангела Михаила и Гаврила у Пожаревацу и у Манастиру Раваница, као и једну 2018. у Библиотеци у Костолцу, ову изложбу симболично можемо сматрати 30. самосталном изложбом.
– У претходним периодима разматрала сам неке важне теме као што су: у раној фази – трајне вредности, затим у „Експлозији душе“ – човеково место у универзуму, па онда у циклусу „Распони метафизичког бескраја“ – природу реалности и однос између могућности и стварности, и најновије у циклусу „Нити“ – суштином постојања. Мислим да сам тиме на неки начин заокружила ових 30 година стваралаштва“.
Уметница је најавила следећу изложбу коју припрема, рекавши да су упоредо са овим циклусима настајале и слике са неким једноставним свакодневним мотивима: портрети, мртве природе, пејзажи, које планира да изложи у будућем периоду.
НАДАХЊУЈУЋ НЕИЗБРИСИВ ТРАГ
Музејска саветница историчарка уметности Виолета Томић, у тексту каталога поставке, истиче да су „Три деценије рада Виолете Марковић“ уткане у ликовни запис који надахњује и оставља неизбрисив траг, и додаје:
– Изложба „Тридесет година стваралаштва Виолете Марковић“ доноси преглед богатог уметничког пута, где се калиграфија, орнаментика и апстрактни изрази преплићу у изузетној естетској равнотежи. Кроз различите фазе њеног стваралаштва, посматрач је вођен елеганцијом линије, прецизношћу облика и снагом њених визуелних композиција.
– Још од раних радова под називом „Траг вечности“, Виолета Марковић се окреће лепоти ћириличног писма, спајајући цитате великих мислиоца са топлом текстуром подлоге, стварајући утисак пергамента који носи дух прошлих времена. Калиграфски радови одишу складом линије и мисли, претварајући их у визуелну поезију. Портрети средњовековних ктитора и детаљи сакралне архитектуре, истичу трајност духовног и уметничког наслеђа.
Виолета Марковић рођена је 1974. године у Пожаревцу.
Вишу школу ликовних и примењених уметности завршила је 1995. године у Београду. Од 2003. године запослена је у Фондацији Миленин дом – Галерији Милене Павловић Барили.
Чланица је Удружења ликовних стваралаца „Милена Павловић Барили” Пожаревац, од 1995. године, чија је и председница од 2023. године. Учесник је неколико ликовних колонија и многобројних хуманитарних акција. Учествовала је на више од 100 колективних изложби у земљи и иностранству. Добитник је више награда из области калиграфије и дизајна. Њени радови део си музејских, институционалних и приватних колекција.
– У радовима, „Писмо и орнаменти“, реч и слика се стапају у јединствено естетско и духовно сведочанство. Декоративна бордура богато је испуњена мотивима карактеристичним за средњовековне српске рукописне књиге. Виолета Марковић сигурном руком води потез, тка арабеске и гради читав свет филигранске лепоте у којем писмо престаје да буде само знак, већ постаје слика – свечани орнамент мисли и емоција.
– „Траг мисли“ представља циклус у којем Виолета Марковић уводи филозофске и духовне теме. Ритам рукописа прожет рафинираним контрастима, ствара осећај трајности мисли које су преточене у форму, док богати орнаментални оквири уносе свечаност и достојанство у саму поруку текста. Декоративна позадина, налик раскошним тканинама, наглашава монументалност реченица. Уметница овим циклусом ствара својеврсне „свитке савременог доба“, где се снага речи подједнако преноси кроз визуелну лепоту и мисаони садржај.
– Уметнички радови под називом „Експлозија душе“ преиспитују границу између видљивог и невидљивог. Тамна поља платна, украшена златним и црвеним акцентима, отварају простор метафизичког, док орнаментика подсећа на древне рукописе у којима је свака линија имала моћ симбола. Уметница обликује коцку као метафору трајања и унутрашње енергије човека, док исписани стихови лебде попут звезданих сигнала у бескрају. Свака коцка, свака линија и стих постају део једне тихе експлозије унутрашње снаге, метафизичког дијалога између пролазног и вечног.
– Циклус „Распони метафизичког бескраја“ носи у себи суптилну поетику у којој се боје и текст прожимају у визуелном ритму. Рукописни цитати носе снажну лирску димензију. Циклус одише елеганцијом, где минимализам форме стоји у савршеној равнотежи са духовном слојевитошћу поруке. Метафизика је овде присутна као стално трагање за оним што је изван видљивог – за бескрајем који не припедa простору ни времену, већ унутрашњем универзуму човекове мисли и душе. Црне површине, пробијене црвеним или златним линијама, делују као пукотине кроз које се назире светлост метафизилког бескраја.
Р. Н.