„Скулптуре и цртежи“ нова је изложба у Галерији Народног музеја Пожаревац. Аутори су вајари из Београда Жељка Момиров и Ђорђе Арнаут који трагајући за заједничким уметничким изразом заједно повремено излажу од 2010. године.
Двоје уметника повезује много: Обоје су дипломирали на одсеку скулптура у простору и архитектури – катедра вајарства Факултета примењених уметности и дизајна у класи професора Миодрага Живковића. Обоје имају статус истакнутог уметника. Професори су на Академији ликовних умјетности у Требињу /Република Српска/ и чланови су репрезентативних уметничких удружења УЛУС и УЛУПУДС чији је Ђорђе Арнаут председник. Иза себе имају бројне самосталне и колективне изложбе у земљи и иностранству, добитници су многих награда и признања за своје стваралаштво, дела им се налазе у многим колекцијама, музејима и галеријама, такође и у многим јавним просторима.
-Интересантно је колико Арнаут посвећује своју пажњу текстури површине које понекад односе превагу над масама. Сама опипљвост материјала мајсторски је предочна љуспањем површина, откидањем комада, понегде глачањем, урезивањем и убадањем. Настале скулптуре стварају благи осећај деконструкције у виду искривљења, пуцања, па чаки одвајања маса. Мешавина линија и симбола, вертикалне мрље попут трагова и урушавање грађевине сугеришу путовање мистериозном рутом – путовањем кроз време чије је исходиште прво сећање и материјални траг човека на нашим просторима, истакла је на отварању поставке виши кустос Народног музеја Пожаревац Марина Радосављевић.
У каталогу, декан Академије ликовних умјетности у Требињу проф. др Веселин Брковић, примећује да Ђорђе Арнаут није само вајар који је на културној сцени скоро четири деценије, већ је и професор требињске АЛУ и аутор скулптуре која се налази у градском парку у Требињу. Стручној јавности је врло добро познато ко је Ђорђе Арнаут и која је његова улога у савременој националној историји умјетности. Кроз ову изложбу скулптура, Арнаут представља само један мали дио свог вајарског опуса, али је више него довољно да покаже сво богатство свога рада.
Жељка Момиров пожаревачкој публици се представила скулптурама и цртежима.
– Жељкина скулптура заснована је скоро искључиво на геметријском облику – било самостално или у низу модула, на зиду или на поду, са уметничким делима различитих материјала, размера, пропорција и броја. У духу конструктивизма и минимализма Момиров је заокупљена употребом како природних, тако и индустријских материјала и њиховим постављањем у специфичне аранжмане и на одређеним локацијама, осврнула се Марина Радосављевић.
Драгица Вуковић, историчарка уметности у ликовној критици у каталогу изложбе Жељке Момиров наглашава:
-Уметница може да промени све елементе у извођењу – материјал, језик којим се обраћа, боју или изворност облика које уводи у своју интерпретацију – али ће увек остати примарна једноставност и просторна промишљеност, као и свест о интеракцији, некада и супротстављених форми. Паралелно са радом на скулптурама, она ради цртеже који, као фусноте стручног текста, упућују на идеју и разраду, као и на процес који води до крајње реализације објеката у простору.“
Изложба је отворена до 12. јуна.