2019-11-02T08:22:13+01:00 31. октобра, 2019. 15:21 |

Потребне веће казне за паљење на отвореном

У Србији је уобичајена појава да се током јесени и пролећа пале жетвени остаци. Иако стручњаци препоручују заоравање и напомињу да је заблуда да ће пепео обогатити земљиште, пракса спаљивања остаје. Од почетка године на територији браничевског округа регистрована су 654 пожара на отвореном простору.

– Из године у годину један велики број пожара се дешава на отвореном простору, нарочито у делу Стига где се намерно пале жетвени остаци. Такође, у доста случајева такви пожари су се преносили и на парцеле где није била скинута летина, тако да смо  имали доста интервенција. Апеловао бих на грађане да не пале жетвене остатке на отвореном простору, јер то није добро из више разлога. Прво, наноси се материјална штета, не само на својој парцели, већ и парцелама других власника на које се пожари преносе. Са друге стране, то није добро ни за земљиште, јер после пожара 70 одсто позитивних бактерија које утичу на плодност земљишта нестаје, каже Горан Ђорђевић, начелник Одељења за ванредне ситуације у Пожаревцу.

Појачани у људству и опреми

     Горан Ђорђевић

Када је реч о опремљености и људству, у последње две године, стање у ватрогасним јединицама у браничевском округу је знатно побољшано. Примљено је петнаестак нових младих ватрогасаца, добијена су нова возила. Путем  прекограничне сарадње добијена су три теренска „дачија дастер“ возила, комби за превоз људства, чамци, комбиновано ватрогасно возило… Град Беч донирао је ватрогасно возило ватрогасној јединици Жагубица.

-У овом периоду формирали смо и две добровољне ватрогасне јединице  у Голупцу и Крепољину, које имају по три нова возила добијена из пројекта прекограничне сарадње. Они су нама велика подршка, поготово јединица у Голупцу, која излази на мање пожаре на отвореном простору, рекао је Ђорђевић.

Ватрогасне јединице у Браничевском округу, за првих десет месеци ове године, имале су укупно 870 интервенција, 779 пожара, 38 техничких и 8 интервенција у саобраћају. На грађевинским објектима догодило се 167 пожара, а возила су горела 49 пута. У поменутим несрећама три лица су погинула, а пет је повређено. Такође, приликом интеревенција на гашењу пожара повређена су и два ватрогасца.

– Осим тога што радимо на гашењу пожара, стално обилазимо терен и кажњавамо оне који пале остатке. У првих десет месеци поднета су 83 прекршајна налога, а лица која су изазвала пожар су новчано кажњена, наглашава Ђорђевић.

Казна за спаљивање на отвореном простору, уколико се плати у року од 8 дана, износи 5.000 динара, а начелник Ђорђевић се слаже да би санкције требало да буду оштрије, јер би то утицало на смањивање броја пожара на отвореном простору.

-Сталну опасност представљају и дивље депоније на којима се пожари тешко гасе, јер се јављају у дубини и врло често је потребно доста људи и технике да би се санирали. У доста случајева депоније се намерно пале од стране лица која сакупљају секундарне сировине. Надлежни би у том делу требало да спроводе ригорозније контроле, истиче  Ђорђевић.

Д.Динић