У понедељак, 15. децембра, поводом обележавања 25. годишњице од трагичне смрти Хариса Бркића, у Пожаревцу је уприличен скуп навијача и кошаркаша „Партизана“, покрај мурала са његовим ликом.
На зиду самбене зграде у Улици Радомира Миленића Руса, у склопу слике на којој се налази Харис Бркић, налази се и QR код, путем којег се пролазници могу упознати са животом и спортском каријером овог славног кошаркаша.
Осликавање мурала иницирали су чланови пожаревачког Удружења навијача „Партизан 012“, а догађају су, присуствовали његови некадашњи саиграчи и легенде Кошаркашког клуба „Партизан“ Мирослав Мића Берић, Зоран Стевановић, Млађан Шилобад и Ратко Варда.
Присутна је била и мајка покојног Хариса Бркића, Радмила, која је посебно емотивно доживела овај тренутак.
Везе Бркића и града Пожаревца су веома јаке, обзиром да је по одласку из Босне и Херцеговине, а доласком у Србију, чувени кошаркаш једно време боравио код рођака у Пожаревцу.
Махом је играо баскет у дворишту основних школа „Вук Караџић“ и „ Доситеј Обрадовић“. Брзо се код старије баскеташке екипе у граду, прочуло да је дошао неки „мали“ из Босне који страшно игра, па су на та места почели да долазе и из других градских четврти, да виде о коме се ради и опробају се против њега.
Они који су играли са њим и против њега, кажу да се његово кошаркашко мајсторство не може препричати, да га памте и по томе што га је красио фер плеј и што није потцењивао супарнике и када је био много бољи од њих.
Свима у Пожаревцу остао је у лепом сећању, те су се сви радовали његовим каснијим успесима у „Партизану“ и репрезентацији.
Харис Бркић преминуо је 15. децембра 2000. године, након што је на њега, испред хале „Пионир“, пуцано из ватреног оружја, од стране непознатог нападача.
У име бивших саиграча и пријатеља, присутнима се у Пожаревцу, поводом годишњице од Харисове смрти, обратио Мирослав Мића Берић. Захвалио се на иницијативи да се мурал ослика и присетио се заједничких дружења, истакавши да, док је његових саиграча и навијача „Партизана“, Харис неће бити заборављен.
Александар Савић је у име Удружења навијача црно белих у Пожаревцу поручио да је Харис својим животом и смрћу постао симбол једног времена, које се не сме заборавити.
– Харис је био капитен, а то у „Партизану“ представља највише звање. То је играч који је водећи у свему што уме на паркету, а као човек, узор је многима. Навијачи „Партизана“ то знају и своје капитене не заборављају. Харис је био суграђанин кога сви памте. Многи се сећају игре са њим, на митским местима локалног баскета. Још више их је који га памте као доброг друга у школи, васпитаног и скромног човека у друштву. Ту су сви јединствени, без разлике да ли им је црна, или црвена боја на срцу, казао је Савић.
С. С.